Risto Vasilevski Доколичар – A tétlen

 

Risto Vasilevski Nakolets, 31. januar 1943. –

Доколичар   Посматра како се све(т) ствара, не види себе ни у чему.   Или носи превелик умор неког свог претка, или нема коме шта да остави, а сам је себи довољан.   Све(т) је за њега оно што види, али од њега прима само оно што годи његовом оку, што не тражи корак да му приђе ближе.   Он је биљка која вегетира, и каткад боље пролази од стабала која мењају све(т) из корена, дају плодове које и он убира, не чинећи ништа ни за њихово корење, ни за њихове крошње.   Птица је која може да одлети, а да то ни сама не примети.

A tétlen   Nézi, hogyan alakul a világ, de önmagát semmiben sem találja.   Vagy holmi őse súlyos terhét hordja, vagy nincs, amit másnak átadhat, elég ő saját magának.   Számára a világ az, amit lát, de abból csak azt vesz el, amit szeme megkíván, amit, hogy megközelítsen, újabb lépést nem kell tennie.   Vegetáló növény, egyszer-egyszer jobban jár a világot gyökerestől megváltoztató fatörzseknél, termésüket, anélkül, hogy gyökerüket, koronájukat gondozná, ő szedi le.   Röptére kész madár, de ezt ő maga nem érzékeli.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor