Risto Vasilevski
Nakolets, 31. januar 1943. –
Доколичар Посматра
како се све(т) ствара, не
види себе ни у чему. Или
носи превелик умор неког
свог претка, или нема
коме шта да остави, а
сам је себи довољан. Све(т)
је за њега оно што види, али
од њега прима само
оно што годи његовом оку, што
не тражи корак да
му приђе ближе. Он
је биљка која вегетира, и
каткад боље пролази од
стабала која
мењају све(т) из корена, дају
плодове које
и он убира, не
чинећи ништа ни
за њихово корење, ни
за њихове крошње. Птица
је која може да одлети, а да
то ни сама не примети.
|
A tétlen Nézi, hogyan alakul a
világ, de önmagát semmiben sem
találja. Vagy holmi őse súlyos terhét hordja, vagy nincs, amit másnak
átadhat, elég ő saját magának. Számára a világ az, amit
lát, de abból csak azt vesz el, amit szeme megkíván, amit, hogy megközelítsen, újabb lépést nem kell
tennie. Vegetáló növény, egyszer-egyszer jobban jár a világot gyökerestől
megváltoztató fatörzseknél, termésüket, anélkül, hogy gyökerüket, koronájukat gondozná, ő szedi le. Röptére kész madár, de ezt ő maga nem érzékeli. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése