Ilija Bakić: младе речи спавају – fiatal szavak szundítanak

 

Ilija Bakić Vršac, 23. 11. 1960. – 

младе речи спавају   младе речи спавају у                  колевкама                     мигоље у                  гнезду                     међу прекривачима труњем разбијених слогова здробљених сугласника њихове ране зарастају лако без ожиљака                 длака и      паперје их прекривају         уредно се хране и      поје        светло трне да донесе ноћ         кад дође                       време и                                           одбаце тесне кошуљице заврше    митарење израсте им         свиласто   крзно младунци опробавају         снагу пењу се             на ивицу дотадашњег      света свог и                         узлећу     маларме               креатор одређује њихово место у        клину јата        сузног ока прати их док        замичу у         даљину и        нестају

fiatal szavak szundítanak   fiatal szavak szundítanak a                   bölcsőkben                      mocorognak a                   fészekben                      a széttört szótagok az összezúzott mássalhangzók törmelékéből álló takarók között sérüléseik könnyen gyógyulnak varasodás nélkül                   szőr és           pihe borítottak               rendszeresen táplálkoznak és           isznak               zsibbad a fény éjszakát hoz               majd eljő                a pillanat és                                          eldobják a szűk ingeket befejezik      a vedlést immár selymes     bunda     fedi őket a fiókák próbára teszik        erejüket felmásznak         addigi világuk               peremére és                        felszállnak     mallarmé             a teremtő határozza meg helyüket a          rajban          könnyes tekintettel követi őket ahogy          távolodnak és            eltűnnek a            messzeségbe   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor