Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
|
Аутопортрет |
Önarckép |
A költészetről - az Ezüst híd/Srebrni most fordításkötetemről - fordításaim - kedvenc verseim - gondolatok - magamról O poeziji - o knjizi prevoda Ezüst híd/Srebrni most - moji prevodi - omiljene pesme - zabeleške - o sebi
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
|
Аутопортрет |
Önarckép |
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
Слике
из дубине зенице
Пада тиха киша
Тиха тишина
А упорна днев котрља паучину
Невидљиву празнину претаче у трагове
Ходање вршка дојке кроз етар
Видим и дивим се — Повратак је животу!
У бит својих поноћи закључавају се обични
У обичним собама
Тишина пред свитање овој слична је
Пауци долазе лептирима
У невидљиве ноћне посете
Својим миром подражавам моћ оружја
Izvor:
Аца Видић:
Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
Képek a szembogár mélyéről
Csendes az eső
Csendes a csend
A pókhálót meg a makacs
nappal görgeti
A láthatatlan ürességet a nyomokba
önti
A mellbimbó-hegy mozgását az
éteren
Keresztül látom csodálom –
Visszatérés az életbe!
Az éjfél lényegébe zárkóznak
a hétköznapiak
Hétköznapi szobáikban
Ehhez a pirkadat előtti csend
hasonló
A pókok láthatatlan éjszakai
látogatóba
Pillangókként érkeznek
Nyugalmammal a fegyverek
erejét követem
Fordította: Fehér Illés
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
Анатомија
једног самоубиства
И добро видим:
ВОЗ ТУТЊИ КАО НАПУЈДАНА КОЧИЈА
У мени побеснели коњи
Магле ноздрва
И крик што самог себе не чује
И нек ми вид проговори
У влат
Ил’
жбун
Јуриш промају! — шапну ноћна тмина
Воз је у мом погледу
У мом оку
ТРН!
Танка змијогмизна дужина
У дужицу ока се сужава
Хукнем одлазећом снагом
МРТВИ СУ ДАЉЕ ДОПРЛИ ОД ЖИВИХ! –
Јекну ноћна тмина
Ноћни лептири
Уплашени Немирни
Врапци нападају жбун
Izvor:
Аца Видић:
Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
Öngyilkosság-anatómia
És jól látom:
A VONAT ÖSZTÖKÉLT HINTÓKÉNT
ROBOG
Bennem megvadult lovak
Ködös orrlyukakkal
És egy önmagát sem halló sikoly
És hadd szólaljon meg nekem a
látvány
Egy fűszálban
Vagy bokorban
A huzatot üldözöd! – suttogta
az éj-sötét
A tekintetemben vonat
Szememben
Szilánk
A vékony kígyópofájú hossz
A szivárványhártyába szorul
Távozó erővel kiáltok
A HOLTAK AZ ÉLŐKNÉL MESSZEBRE
JUTOTTAK! –
Harsog az éj-sötét
Az éjjeli lepkék
Riadtak Nyugtalanok
A bokrot verebek támadják
Fordította: Fehér Illés
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
|
Само
је тама самотна
МЛАДИЋ КОЈИ СЕ БУДИ У ПОДНЕ Самост као тајна под кожом А нигде ти ни јасан глас: Тајно сам ја посве себи туђ Из шуме дивљи гласови Јашу над мојим смртима У самом мени Тама бистри ноћ И беле гуске ноћи Иду по бледо свитање А ветар дречи на мрежи паучине У тминама господара мојих Одјекује тишина Што урла на шум У тами реке боје твоје душе Окрвављених језика Псују пси око кућа Мирна језовита ноћ А као чаробњакова крв Свуда горе твоје очи У упориштима Куцкетају олује И клатаре се бродови Острвљени У неимању куд Дамара мрак У тоновима слеза Миче аветна сен Сабласт моја дави те у сну
|
Csak a sötét magányos
|
Aca Vidić Rajković, 14.
juli 1959. –
|
Ендимионов
сан |
Endymion álma |
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
|
Hallelujah! |
Hallelujah! |
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
Сенка
из сна
Ево ме!
И ја,
Имао сам љубав изгубљену.
Где сам био?
И мртав је мртав
овај дијамант у мојим грудима.
– Ко свећа на ветру лелуја ми
крик.
Кицошим се ту у сени
И тврдо плаћам трошени ваздух.
И све је као сенка смрти и ...
Ту остаје.
II
Уживај у болу ти мој врачу.
С тобом сам био.
Љубави су опустошене убице,
које сеју сне и смрт.
И то треба знати, Господе!
То треба знати ...
Јер
Зелена пустош и ветар је
у свим
мојим очима.
Птица сам која тражи димњак
да ту подражавам
своју равнотежу.
III
Осећања,
јесу ли то окови које
желиш имати?
post scriptum
Кад очи ми затитрају,
љубави!
Сахрани ме крај старог
Камиљег гробља
У сну
Умрем ли!
1984.
Izvor:
Аца Видић:
Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
Álombéli árny
Íme, itt vagyok!
Én is
Veszítettem szerelmet.
Hol is voltam?
És mellkasomban halott, halott ez a gyémánt.
– Sikolyom gyertyaként lebeg a
szélben.
Itt az árnyékban kacérkodok
És az elhasznált levegőért
keményen fizetek.
És minden, mint a halál
árnya és…
Itt marad.
II
Varázslóm élvezd a fájdalmat.
Veled voltam.
Feldúlt gyilkosok a
szerelmek,
álmokat és halált vetnek
Ezt i tudni kell. Uram!
Ez tudni kell…
Mert
Zöld pusztaság és szél
honol szememben.
Kéményt kereső madár vagyok
hogy egyensúlyomat
ott leljem.
III
Az érzések,
általad kívánt bilincsek?
post scriptum
Mikor szemem rebben,
szerelemem!
Az öreg Teve-temető
Mellé temess el
Ha álmomban
Meghalnék!
1984.
Fordította: Fehér Illés
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
|
Брига |
Aggály |
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
Господар
тишине
Алкионова песма
Нисам тужан ни кад не волим да певам
Само забезекнут у празно
Ја сам се у тишини родити знао
У буђењу ветровитог дана
И био понављање вештине ћутања у човеку
Као посвећену птицу
Прекрива ме морски вал
Себе сам утро у биљку
Искрио голу немоћ
У сенци тражио хладовину
У извесну тачку скупљао зеницу
Одазивао се на свој глас
Валовити глас из тужних уста
Кад проговори дубоко о себи
СВЕ ИЗ ДУБИНЕ ДОЗИВА СВОЈУ ТИШИНУ
И сенка трајног мира
Над тишином корњачиног оклопа
Отуђује своју душу да у тишину се врати
А галеби модри ...
Прекрива ме морски вал
Тишина тишином говори о тишини
Осмехом или
Затезањем
коже
Тишине трају много не говоре
Ћутањем ће да се огласе
ЗАБОРАВЉАЈУ СВЕ ШТО БИ ТРЕБАЛО
ДА ПАМТЕ
А галеби модри ...
Тишина страхује
Над гробљима: тих бруј и свитање
Главу дигнем на небо
Идем по свитање
Блиско томе:
ШТА ИМА МИРНИЈЕ ОД ДРВЕТА
Можеш га имати за пријатеља
(Пењући се њиме до неба!)
И звиждећи над водом
Убити тог aлкиона
Ту злослутну птицу
Izvor:
Аца Видић:
Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
A csend ura
Alküoné dala
Akkor sem vagyok szomorú, mikor
nem dalolok
Csak az ürességbe bámulok
A csendben születtem
A szeles nap hajnalán
És az emberben az ismétlődő
hallgatás mestere voltam
Felszentelt madárként
Takar a tenger hulláma
Növénybe húzódtam
Tehetetlenség áradt belőlem
Enyhülést árnyékban kerestem
Szembogaram meghatározott
pontba halmoztam
Önmagam hangjára válaszoltam
A szomorú szájból hullámzó
hang eredt
Mikor a mélyből megszólalt
A MÉLYBŐL MINDEN A SAJÁT
CSENDJÉT SZÓLÍTJA
És az örökös béke árnya
A teknős páncélzata felett
Saját lelkét arra ösztönzi a
csendbe térjen vissza
A kék sirályok meg…
A tenger hulláma takar
A csendben a csend a csendről
beszél
Mosolyogva vagy
Bőrt húzva
A csend tartós sokat nem szól
Hallgatással jelentkezik
MINDENT FELED AMIT MEG
KELLENE
JEGYEZNI
A kék sirályok meg…
Csend reszket
A sírok felett: csendes moraj
és virradat
Fejem az ég felé emelem
A virradatért megyek
Ezzel rokon:
A FÁNÁL MI CSENDESEBB
Barátod
(Segítségével az ég felé
kapaszkodsz!)
És a víz felett fütyörészve
Megölöd Alküonét
Azt a vészhozó madarat
Fordította: Fehér Illés
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
|
Песма поклоњења у времену |
Hódolat-vers az időben |
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
|
Слике
из дубине зенице |
Képek a szembogár mélyéből |
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
Гимнастика
за мозак
Поезија је као цркотина!
Човек из сенке и опушци
Зазидан прошлошћу уморан
Идилично спава
С друге стране:
Живот као Двојник сна
Затворени капци су рај за очи ноћи
Глувоћа за успаваност
Укупна апстенција
Мозак је поезија кроз ветар дува
Пустињском прашумом
Тунел што задржава влагу
кречњацима
И
светлост у утроби тла
Нема смрти међу ратницима светлости
Док својим сечивима показује пустош
Мачете за
пут кроз прашуме и папрати
Знај да ко сам да знам!
Не уздржавај се од бола ако можеш
Величанствено да га досегнеш
Величанствено да крвариш
По својим траговима
Док их сенка по мрљама крви
Злоставља и напушта
Поезија трагова је то Крварење
Злостављање
Напуштање
и Опраштање
Вежба за мозак и утроба мозга
И свилене кости
Што прескачу препреке
Њеним световима
Поезија је измрцварена лешина ветра
Прах грома у олуји
Аскета
Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html
Agytorna
A költészet tetem!
Árnyékember és szivarvég
Múlttal körülzárt fáradt
Nyugodtan
pihen
Egyébként meg:
Az
élet az álom Hasonmása
A zárt szemhéj éjjel a szem
mennyországa
Álomba szenderült süketség
Önmegtartóztatás
Az elme költészet szél fúj
A
sivatagi őserdőn keresztül
A mészkőnek nedvességet magtartó alagút
Fénysugár a talaj gyomrában
A fényharcosok között
ismeretlen a halál
Míg pengéikkel a pusztulást mutatják
Utat vágnak az őserdőn a páfrányosan
Tudd hogy ki vagyok hogy tudjam!
Ha teheted a fájdalomnak ne
vess gátat
Magasztos ha egyáltalán eléred
Magasztos ha nyomodban
Csepeg a véred
Míg az
árnyék a vérfoltokat követve
Bántalmaz
és elhagy
A költészet nyom azé a Vérzésé
a Bántalmazásé
az Elhagyásé
és a
Megbocsátásé
Agytorna és az agy meg a selymes
Csontok gyomra
Melyek világával ugorját át
Az akadályokat
A költészet a szél csonkított
teteme
A viharban villámpor
Aszkéta
Fordította: Fehér Illés
Aca Vidić Rajković, 14.
juli 1959. –
|
Одох
у пећину |
Barlangba indulok |
Aca Vidić Rajković, 14.
juli 1959. –
|
Паралелне
стварности |
Párhuzamos valóságok |
Aca Vidić Rajković, 14.
juli 1959. –
Анатомија
једног самоубиства
И добро видим:
ВОЗ ТУТЊИ КАО НАПУЈДАНА КОЧИЈА
У мени
Побеснели коњи Магле ноздрва и
Крик што самог себе не чује
И нек ми вид проговори
У влат Ил' жбун
ЈУРИШ ПРОМАЈУ! - шапну ноћна тмина
Воз је
У мом погледу
У
мом оку
ТРН!!!
Танка змијогмизна дужина
У дужицу ока се сужава
Хукнем одлазећом снагом
МРТВИ СУ ДАЉЕ ДОПРЛИ ОД ЖИВИХ!!! -
Јекну ноћна тмина
Ноћни лептири
Уплашени
Немирни
Врапци нападају жбун
Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html
Öngyilkosság-anatómia
És jól látom:
A VONAT TÚLHAJTOTT KOCSIKÉNT
ROBOG
Bennem
A Ködfelhő fékeveszett
paripái és
Az önmagát nem halló sikoly
És szólaljon meg szemem
világa
A kalászba Vagy a bokorba
HUZAT-ROHAM! – súgja az
éj-sötét
A vonat
Tekintetemben
Szememben
SZÁLKA!!!
Vékony kígyószerű hossz
Szemhosszra zsugorodik
A távozás erejével süvítek
A
HALOTTAK AZ ÉLŐKNÉL TUVÁBB ÉRTEK!!! –
Sikolt
az éjsötét
Éjjeli lepkék
Riadtak
Nyugtalanok
A verebek bokrot támadnak
Fordította: Fehér Illés
Aca Vidić Rajković, 14.
juli 1959. –
|
Дубљење
на глави |
Fejtetőn |