Keresés ebben a blogban

2024. december 20., péntek

Ranko Pavlović Кућа на врху планине – Ház a hegy tetején

 

Ranko Pavlović Gornja Šnjegotina kod Teslića 19. 01. 1943 –

Кућа на врху планине

Имао сам кућу
на највишем врху
високе планине.
Често сам, ноћу,
у њу одлазио.

Пркосио висинама,
кућа вјетровима пркосила.

Темељи од ријечи,
зидови од ријечи,
кров од ријечи.

Ријечи – брвна,
обловина језика.

Када одем у кућу
преврћем, премјештам
ријечи – брвна,
у стих бих их,
оне се отимају.

Коначно,
једне олујне ноћи,
под отвореним небом,
уз свјетло муња,
ријечи – брвна
сложише се у пјесму.

Оставих је на врху
на који се још нико
није попео,
да ме чека.

Стићи ћу јој горе
када постанем свјетлост.

Ház a hegy tetején
 
A magas hegy
legmagasabb csúcsán
volt a házam.
Éjjelenként
gyakran látogattam.
 
Én a magassággal,
a ház a széllel dacolt.
 
Alapja szavakból,
falai szavakból,
tetőszerkezete szavakból állt.
 
Szavak – gerendák,
nyelv-burkolat.
 
Abban a házban
forgatom, rakosgatom
a szavakat – gerendákat,
versszakba gyűrném őket,
de ellenkeznek.
 
Végül,
egy viharos éjjel,
a nyitott ég alatt,
villám-fényben,
a szavak – gerendák
összeálltak, versbe tömörültek.
 
A csúcson hagytam,
ott, ahol eddig
senki sem járt,
hogy várjon rám.
 
Majd felérek,
ha fény lesz belőlem.
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése