Željka Avrić Војничко бдење – Katonák virrasztása

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. –

Војничко бдење
 
у немом поретку чекамо свануће
наслоњени на све што је било и што ће бити
кроз пушкарнице цури мрак
у чекање дуго као ропац умирућег
држи нас мисао да смо још увек људи
и страх да се у сенке не прометнемо
из свеопште таме запљуснуће нас дан
и коначно извести на светлост
 
на цевима се цакле обриси покрети одрази
шкљоцају затварачи као пијани свирци
у нишан улази поље црвеног мака
у дрхтај слутња коначности
у славу наше беспомоћности
обзорје ће се претворити у румен
смрт ће засвирати јуриш
пре утврђеног возног реда
 
ово је глуво доба глувог барута
неподношљивог мрака неподношљиве боли
у којем су тишине неумитне као потоп
почиње невреме Усуд долази по нас
сунцу везују омчу време скраћују секиром
овај сироти век излази на губилиште
у знак за узбуну распрснуо се свет
јер никад никад сванути неће
 
Izvor: autor
 
 
Katonák virrasztása
 
mindenre ami volt és lesz támaszkodva
néma sorban várjuk a virradatot
a lőréseken sötétség szivárog
a halotthörgés-hosszú várakozásban
a gondolat hogy még mindig emberek vagyunk és
a félelem hogy ne árnyak legyünk tart bennünket
az általános sötétből a nap áraszt el bennünket
és végre a világosságra vezet
 
a csöveken mozdulatok visszaverődések csillannak
a zárszerkezetek részeg zenészekként kattognak
a célgömbben vörös mákmező
a remegésben a vég sejtése van jelen
tehetetlenségünk dicsőségére
vörös lesz a horizont
rohamra a halál
menetrend nélkül szólít
 
ez a mindent eldöntő puskapor döntő pillanata
az elviselhetetlen sötétség elviselhetetlen fájdalma
melyben a végleges csend akár az özönvíz
ütött az óra Osztályrészünk szólít
a napra hurkot kötnek az időt baltával rövidítik
vesztőhelyre megy ez a szerencsétlen század
riadó jegyében robbant a világ
mert soha soha sem virrad
 
Fordította: Fehér Illés