Verica Preda PreVerica Одједном је почело да ми се жури – Egyszerre minden engem sürgetett

 

Verica Preda PreVerica Kruščić, 1966. – 

Одједном је почело да ми се жури
 
Одједном сам почела да се повлачим у густе ноћи
и да зрак гутам брзином гепартовог скока
а минуте растежем не били трајали секунду дуже
 
Одједном сам почела бројати наопачке и спорије
Да странице календара не окрећем
И не слушам скакутање велике сказаљке
 
Одједном су се неке бриге и терети сручили
неуморно жуљајајући и газећи кораке
и ја их гледам како расту као велика усамљена кућа
 
Одједном сам осетила изоштрени слух
за сенку прашњаве иловаче и гласове тишине
и песму сове која се све гласније чује
 
 
Одједном је почело да ми се жури
између журбе за шушкавом срећом
и откривања мисли цвећа које расте у туђим лејама
 
Одједном ми недостаје добронамерни мудрац
да ме ме подсети како треба
Застати и запитати скривеног саговорника
подстанара који не плаћа кирију а газдује мислима
зашто нам се жури корацима витороге антилопе
када ћемо стићи тамо где нам је суђено
без сагласности и голи и боси
не трошећи не скраћујући ноћи и звукове насмејаног сунца
 

п.с.

 

Зато,

кад почне да ти се убразано жури,

кад почнеш да бројиш спорије и наопачке,

кад терети порасту као велике куће,

кад осетиш сенку прашљаве иловаче

Удахни, зажмури и у цвркут се песме одени.

 
Izvor: Верица Преда ПреВера: Post  skriptum ОГЛЕДАЛА БИТИ, Libertatea NIU Панчево, 2024. стр. 7.
 
 
Egyszerre minden engem sürgetett
 
Egyszerre csak a sűrű éjbe kezdtem húzódni
és a levegőt gepárd-ugrás gyorsasággal nyelni
a perceket meg elhúzom talán egy pillanattal tovább tart
 
Egyszerre csak visszafelé és lassabban kezdtem számolni
Hogy a naptár lapjait ne forgassam
És a nagymutató ugrálását ne hallgassam
 
Egyszerre csak gondok és holmi teher szakadtak rám
szakadatlanul horzsolva és díszlépésben menetelve
én meg nézem ahogy magányos házként egyre nőnek
 
Egyszerre csak éreztem mind jobban hallom
a porlepte agyag-árny és a csend hangját
meg az egyre hangosabb bagoly dalát
 
 
Egyszerre minden engem sürgetett
a susogó szerencse utáni hajsza és
az idegen kertekben viruló virág-gondolatok fürkészése között
 
Egyszerre hiányzik a jóindulatú bölcs
hogy emlékeztessen hogyan kell
Megállni és megkérdezni a rejtett beszélgetőtársat
a gondolatokat uraló lakbért nem fizető albérlőt
villásszarvú antilop-léptekkel miért sietünk
belegyezésünk nélkül mezítláb meztelenül
éjeket mosolyteli nap-hangokat nem pazarolva nem kurtítva
mikor érünk az előre elrendeltetett helyünkre
 

p. s.

 

Ezért,

mikor kezd minden sürgős lenni,

mikor elkezdesz lassabban és visszafelé számolni,

mikor a gondok háznagyságúvá nőnek,

mikor megérzed a poros agyag-árnyat,

Lélegezz, szemed hunyd be és a dal dallamába öltözz.

 
Fordította: Fehér Illés