
Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –
|
Само
је тама самотна ... прогоне ме, прогоне ме твоје очи ... Милици М.
„Твоје очи залив мојој души...“
Радован Павловски: МЛАДИЋ КОЈИ
СЕ БУДИ У ПОДНЕ Самост као тајна под кожом А нигде ти ни јасан глас: Тајно сам ја посве себи туђ Из шуме дивљи гласови Јашу над мојим смртима У самом мени Тама
бистри ноћ И беле гуске ноћи Иду по бледо свитање А ветар дречи на мрежи паучине У тминама господара мојих Одјекује тишина Што урла на шум У тами реке боје твоје душе Окрвављених језика Псују пси око кућа Мирна језовита ноћ А као чаробњакова крв Свуда горе твоје очи У упориштима Куцкетају олује И клатаре се бродови Острвљени У неимању куд Дамара мрак У тоновима слеза Миче аветна сен Сабласт моја дави те у сну
|
Csak a sötét magányos …szemed
üldöz és üldöz.. Milica M.-hez „Szemed
lelkem számára lagúna…” Radovan Pavlovski1: A DÉLBEN ÉBREDŐ FIÚ A magány titok a bőr alatt De hangod tisztán sehol sem
hallani: Titokban önmagamnak vagyok idegen Halálaim felett Az erdő vad hangjai lovagolnak Önmagamban Az éjt a sötét deríti A sápadt hajnalért Az éjfél fehér libái mennek A pókhálón meg a szél
rikolt A felettem uralkodó sötétben A zajra üvöltő Csend visszhangzik A folyó sötétjében lelked
színe A házak körül Véres nyelvekkel kutyák
káromkodnak Nyugodt hátborzongató éj Varázsló véreként Mindenütt szemeid égnek Az erődítményekben Viharok kopognak A sehová induló Hajók meg Féktelenül lengenek Lüktet a sötét A lép színeiben Rejtelmes árny mozdul Kísértetem álmodban
fojtogat 1Radovan Pavlovski (Rādován Pāvlovszki,
1937 – 2022) macedón költő
|
Izvor:
Аца Видић: Јахао сам према
дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése