Kajoko Jamasaki Сан или успомена – Álom vagy emlék

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Сан или успомена     Ту престаје стаза. (Пре него што си ме нашао.)   Дете носи воду да посети храст.   Под небеским сводом жива бића шапућу.

Álom vagy emlék   Itt az út vége. (Nem találtál meg.)   A gyerek vizet visz, hogy meglátogassa a tölgyet.   Az égbolt alatt élőlények suttognak. Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Азурни рибњак – Azúr halastó

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Азурни рибњак   Срби Митровићу   Удаљава се глас продавца: на улици у јесен на столици седиш.   Обрадован случајним сусретом, нудиш ми локвањ: „Узми један, који хоћеш!”   У белом ћупу, пуном воде, лелуја још један, последњи цвет. Колебала сам се:   чује се разбрајалица. Ко је изговара? Ни ти то не знаш.   (Данас смо добро продали цвеће...) Лагано ваздух румени, у далеком рибњаку заблиста вода.

Azúr halastó   Srba Mitrovićhoz1   Távolodik a kereskedő hangja: az utcán az őszben széken ülsz.   A véletlen találkozás örömére tavirózsát kínálsz: „Vegyél egyet, bármelyiket!”   A vízzel teli csuporban még egy lebeg, az utolsó. Habozok:   mondóka hallatszik. Kitől ered? Te sem tudod.   (Ma sok virágot adtunk el…) A levegő rózsaszínű, a víz a távoli halastóban csillan.   1Srba Mitrović (ejtsd; Szrba Mitrovity – 1931. – 2007.) szerb költő   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Зид, неочекиван – Fal, nemvárt

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Зид, неочекиван   У ружичастом магновењу оставили су столицу.   (Цигле ће нас запамтити заувек.)   Неочекиван, голуб се појави: Угледао ме.

Fal, nemvárt   A széket rózsaszín villanásban hagyták.   (A téglák mindörökre megjegyeznek bennünket.)   Nemvárt, galamb jelent meg: Meglátott.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Хтела сам да ти нешто кажем, на пример, о води… – Neked szerettem volna valamit mondani, mondjuk, a vízről…

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Хтела сам да ти нешто кажем, на пример, о води…   На зимској обали непрестано се мења призор. Иза јаблана појавио се човек.   С црним кофером, да ли се враћа или полази? На реци се не види брод.   На траву, крај воде, слеће птица: да ли сам то ја?

Neked szerettem volna valamit mondani, mondjuk, a vízről…   A téli parton a látvány állandóan változik. A jegenye mögött megjelent egy ember.   Kezében fekete bőrönddel vajh visszatér vagy éppen indul? A folyón hajót nem látni.   A fűre, a víz mellett, madár száll: én vagyok talán?   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Купатило – Fürdő

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Купатило   Ујутро из чесме на мој длан тече вода: буди успомену на додир који се спушта с левог рамена дуж руке.   Пролећно сунце скоро дотиче моје тело.

Fürdő   Reggel a csapból a víz tenyeremre folyik: a bal vállról végig a karon kúszó érintés emlékét idézi.   A tavaszi napsugár majdnem testemet érinti.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Блага узбрдица – Mérsékelt emelkedő

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Блага узбрдица   Ту се спусти... (Мало си закаснила, зар не?)   На другој обали, обавијеној плавим пламеном, почело је лагано рушење:   изненада долази топла киша као да тражи твој одговор.   У магли се наставља бели пешчани пут.

Mérsékelt emelkedő   Itt ereszkedj le… (Egy kicsit elkéstél, ugye?)   A kék lánggal körülvett túlsó parton lassú rombolás kezdődött:   váratlanul meleg eső érkezik, mintha válaszodra várna.   A ködben folytatódik a fehér homokos út.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Почетак – Kezdet

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Почетак   Тамо се затвара водена површина – коприва, храст, клупа, камен.   То што воду окружује скрива речи, нанизане на топлој земљи.   И позива стидљиво пролазника:   нечујно на воду пада лист.   Ја сам те нашао.

Kezdet   Ott zárul a vízfelszín – csalán, tölgy, pad, kő.   A meleg földön sorakoztatva szavakat rejt az, ami a vizet körülöleli.   És az arra-járót szégyenlősen szólítja:   a vízre a levél nesztelenül hull.   Én megtaláltalak.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Incognito – Inkognitó

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Incognito Јер нам је ружа један једини сведок...

Inkognitó   Mert a rózsa az egyetlen tanúnk…   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Призор са чамцем – Látvány csónakkal

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Призор са чамцем            Стевану Раичковићу   Хитали смо ка обали. Божји глас се није чуо.   Из замуклог храста: грактање гаврана.   Вода блиста рибљим сузама: тече кроз вене плави отров.   Млад месец бди над фабричком капијом.   Зато нас је позвала пролећна ливада.

Látvány csónakkal                     Stevan Raičkovićhoz1   A part felé siettünk. Isten hangja nem hallatszott.   A néma tölgyből: hollókárogás.   Halkönnycseppekkel tündököl a víz: a vénákon keresztül kék méreg csorog.   A gyárkapu felett újhold virraszt.   Ezért hívott bennünket a tavaszi mező.   1Stevan Raičković (ejtsd: Sztēvān Rāicskovity 1928 – 2007), szerb költő.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Пешчаник, рука – Homokóra, kar

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Пешчаник, рука   Падамо тихо. Зрна смо песка. Падамо, бледорумени.   Рај и пакао су затворени у стаклену посуду.   Када последње зрно падне, рај остаје празан.   Наш мук, започет у паклу, не занима никог.   Али, када невидљива рука обрне пешчаник, рај и пакао у трену се замене.   Падамо журно, меримо време, заробљено у стаклу, што се слива ка паклу.   Падамо нечујно, зрна смо финог песка.

Homokóra, kar   Zuhanunk. Homokszemcsék vagyunk. Sápadt-kipirulva zuhanunk.   A menny és a pokol üvegházba zárt.   Mikor az utolsó szemcse is kihull, üres marad a menny.   Szótlanságunk, a pokolban kezdett, senkit sem érdekel.   De, ha egy láthatatlan kar a homokórát megfordítja, a menny és a pokol, egy pillanat alatt, helyet cserél.   Sietünk, zuhanunk, a pokolra nyíló üvegházba zártan, időt mérünk.   Zuhanunk, finom homokszemcsék vagyunk.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.