|
Даноноћна
Знаш,
њој је можда сад и свеједно
гдје, кад, с ким и колико
проводиш
вријеме.
Али
мени није.
Стало
ми је.
Стало
ми је да си ту
и
кад ниси.
Да
не окрећеш леђа,
главу,
очи,
мисао
од
мене.
И
нисам посесивна кучка.
Ако
сам и кучка
онда
сам рањена.
И
лајем и арлаучем
на
Мјесец
и
на звијезде.
Јер
дању сам и боже помози,
заокупим
се послом,
не
мислим
гдје, кад, с ким и колико
проводиш
вријеме
и
важно ми је све
осим
мене,
самој
сам себи и роб
и
робовласник.
Али
ноћу!
Кад
падне клета ноћ,
тад
више не помаже ни Бог!
И
све мислим да ће тако рањену
и
крваву
звјери
да ме нањуше,
да
ме растргну,
а
онда се сјетим
да
сам сама звијер
и
да је то моја крв,
коју
њушим
на
тек испегланој постељини
и
да ћу сама себе једном да растргнем,
јер,
знаш, њој је можда сад и свеједно
гдје, кад, с ким и колико
проводиш
вријеме.
Али
мени није.
|
Éjjelnappali
Tudod, annak a nőnek talán
most mindegy,
hol, mikor, kivel, meddig
vagy.
De nekem nem.
Szeretném.
Szeretném, ha akkor is itt lennél
mikor nem vagy itt.
Ne fordíts hátat,
elméd,
tekinteted,
gondolatod
ne máshol járjon.
Nem vagyok önző némber.
Ha némber is vagyok,
de sebesült.
És a Holdra,
a csillagokra
ugatok, üvöltök.
Mert nappal, isten segít,
lefoglal a munka,
nem gondolok arra,
hol, mikor, kivel, meddig
vagy
és számomra, önmagamon
kívül,
minden más fontos,
önmagam rabja
és hajcsára vagyok.
De éjjel!
Mikor eljő az átkozott éj,
Isten már nem segít!
És arra gondolok, ilyen
sebesülten,
véresen
rám találnak a vadak,
szétszaggatnak,
de eszembe jut,
én magam vagyok a vad,
amit érzek,
az éppen kivasalt ágyneműn,
az a saját vérem
és egyszer önmagam
szaggatom szét,
mert, annak a nőnek talán
most mindegy,
hol, mikor, kivel, meddig
vagy.
De nekem nem.
Fordította: Fehér Illés
|
