Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –
Сунцокрет за Владимира Пиштала Опет си
глават као сунцокрет! довикује ми
из далека све ближи Владимир. Ни за живу
главу не дај да Те ошишају, још мање да
Те насапуњају и обрију, у коси и
бради је Твоја моћ. И блаженом
осмеху. Када се тако
румен и препун
сломљених зуба осмехнеш сви се
радују Твојој близини. Зато се
усправи и престани да тражиш по том
штуром камењу оно што ниси
изгубио, сви ће
похрлити за твојом искривљеном сенком, хвалећи све
Твоје, што си имао, и што ћеш
имати, њима је и
Твоје пуко обећање налик моћној
мелодији. Стоноге и
мрави, врапци распричани, жабе
преплашене и поносне гуске, Твоја ће
свита да буду. Да Ти уз
дубок наклон љубе надланицу и да Ти у
предвечерје оде певају. 14. 5. 2013. – 25. 9. 2014. Београд
|
Napraforgó Vladimir Pištaloért1 Nagyfejű vagy megint, mint a napraforgó! kiált nekem messziről az egyre közeledő Vladimir. Életed árán se engedd, hogy levágják a hajad, még kevésbé, hogy szappanozzanak és borotváljanak, hatalmad hajadban és szakálladban van. És önfeledt mosolyodban. Amikor kipirultan, törött fogakkal tele mosolyogsz, közellétednek mindenki örül. Ezért állj fel és azokon a durva köveken ne keresd tovább azt, amit nem veszítettél el, majd mindenki görnyedt árnyékod után nyomul, mindent, ami a Tiéd volt és ami még a Tiéd lesz dícsér, nekik egyszerű ígéreted is elemi erejű dallamra hasonlít. A százlábúak és a hangyák, a csiripelő verebek, a rettegő békák és a büszke libák, a Te csodálóid. Mélyen meghajolva a Te kezedet csókolják és alkonyatkor ódákat Neked énekelnek. 2013. 5. 14. – 2014. 9. 25. Belgrád 1Vladimir
Pištalo (1960. – )
szerb irodalmár, egyetemi tanár az Egyesült Államokban Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Живко Николић:
Обећање, Свети Сава Књижевно друштво, Београд, 2014. стр. 39.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése