Živko Nikolić У име очева – Az apák nevében

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

У име очева   у име оца мог и његовог оца и свих отаца пре ова претешка чаша овај зачарани врч вино од туге и радовања опојна песма и одсјај огња трава спарушена и мирис омана душе и тамјана у име свих нас који били смо и јесмо за оне који долазе за све будуће лепоте за сав будући сјај овај пехар наде и вере постојане ево испијам и њиме призивам дођите на извор у његовој бистрој води своје лице да сагледате

Az apák nevében   apám és apja és minden apa nevében emelem e súlyos poharat ezt az elvarázsolt kancsót a bánat és a derű borát bódító dallam láng-visszfény hervadt fű teleki-virág lélek meg tömjén illat mindannyiunk nevében akik voltunk és vagyunk a jövendőkért minden jövendő szépért minden jövendő fénysugárért íme ürítem ezt a reménnyel hittel tele serleget és ezzel szólítalak benneteket a forráshoz gyertek arcotokat kristálytiszta vizében vegyétek szemügyre   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor