Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –
Снегови детињства Ако кажем да су снегови мог детињства били већи и дубљи, ништа нисам рекао, у ствари. Јер сада обично и нема снега и немам са чим да поредим детињство. Сећам се само како би се од леда скореле рукавице, а дах жарио крагну капута, док сам се свеједнако успињао уз брег, па спуштао доле па успињао, па спуштао, са другарима, у недоглед, пртећи дрвене санке. Као да сам већ слутио да се то неће имати са чим да пореди једног дана – који је, ево, дошао.
|
A hó gyerekkoromban Mikor azt állítom, gyerekkoromban több hó volt és mélyebb, tulajdonképpen semmit sem mondtam. Mert napjainkban rendszerint nincs hó és nincs amivel gyerekkoromat összehasonlíthatom. Csak arra emlékszem, ahogy a kesztyűk a jég miatt kérgesedtek, a lélegzet meg a kabát gallérját égette, míg semmivel sem törődve a dombra másztam, majd ereszkedtem, másztam, ereszkedtem, a barátokkal, vég nélkül, faszánkót húzva. Mintha már akkor sejtettem volna, egy nap, – amelyik, íme eljött – nem lesz mivel összehasonlítani,. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Izvor: Васа Павковић: На одморишту,
Народна библиотека „Стеван Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 13.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése