Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –
Грмљавина
У Сибиру има
птица која грми док лепеће крилима. Личи на тетреба, каткад и на орла.
А има на небу
и крилати, црвенокоси старац, покривен перјем, бивши шаман и ковач.
Када подригне,
зачује се грмљавина. А лопови панично беже од муња што их старац пљује на њих.
Једном сам,
пловећи чамцем видео змаја како удара у бубањ и твори потмули, удаљени зук.
Вода је
заиграла, па се смирила.
Зачула се
труба.
Зазвонило је
са оближње цркве.
Затутњала је
земља.
Замукле су
секире и чекићи. Под оближњим храстом замешкољили су се жиреви, цаклећи бисери.
Ко ли ће
схватити ширење облака,
тутњаву
страшну његових шатора?*
Е, да ми је
бити непогодосник, да јашим бика и држим гром.
*Јов, 36, 29-3
Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни
центар Новог Сада, 2020.
Mennydörgés
Szibériában
egy madár, míg szárnyait lengeti, mennydörög. A fajdra hasonlít, néha a sasra
is.
De
van az égen egy szárnyas, vörös-hajú, tollakkal takart apó is, egykori sámán és
kovács.
Mikor
böffent, mennydörgés hallatszik. A tolvajok meg fejvesztve menekülnek az apó
által rájuk köpött villámok elől.
Egyszer,
csónakázás közben sárkányt láttam, ahogy dobolt, fojtott, távoli hangot keltett.
Táncra
perdült a víz, majd megnyugodott.
Trombitaszó
hallatszott.
A
közeli templomban harangozni kezdtek.
Rengett
a föld.
Elnémultak
a balták, a kalapácsok. A közeli hárs alatt makkok, pompás gyöngyök
mosolyogtak.
Értheti-e
valaki, miért terül szét a viharfelhő,
miért
dörög annak sátra?1
Bár
elfogadhatatlan lennék, hogy bikát nyargaljak és villámot tartsak.
1Jób könyve, 36:29.
Fordította:
Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése