Đorđe Kuburić Апотеоза вискију – A whisky dicsőítése

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Апотеоза вискију
 
Не да се поредити ни са чим.
Осим, можда, са нектаром.
 
Завичај му је хтонски:
рађа се у тресетишту и клија из земље.
 
Лед – та сажета вода – дарује му енергију и магију.
 
Иако златне боје, недостаје му племенитост сунца.
 
Екстраординарна светковина.
Алкохол којег ваља разумети.
 
Пиће богова и песника.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 44.
 
 
A whisky dicsőítése
 
Összehasonlítani semmivel sem lehet.
Kivéve, talán, a nektárt.
 
Bolygónk a hazája:
tőzegből születik, földből csírázik.
 
A jég – az a sűrített víz – varázserővel támogatja.
 
Igaz, színe arany, de a nap nagylelkűsége hiányzik belőle.
 
Kivételesen ünnepélyes.
Alkohol, melyet meg kell érteni.
 
Az istenek és a költők itala.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić High noon – High noon

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 29. april 1958. – 

High noon
 
Док влада дубока, страховита тишина¹, 
тачно у подне, када нема сенки нити ођека и Сунце почне да се троши –
–  док, сâм и резигниран, дуго ходаш забачених рамена и нечујним а стабилним корацима,
непомично време се покренуло.
Ускомеша се живот и смрт, а танатос и ерос заиграше погибељни фанданго.
 
Све је, наједном, нестало. Само ти остајеш, једнак и жив
и одлазиш у познатом правцу.
 
¹Петар Кочић
 
 
High noon
 
Míg ez a mély, vérfagyasztó csend¹ uralkodik,
pontosan délben, mikor nincs árnyék, se visszhang és a Nap kezd erejéből veszíteni –
– míg egyedül és csüggedten, leengedett vállakkal, nesztelen, de biztos léptekkel sokáig gyalogolsz,
megmozdul a mozdulatlan idő.
Felbolydul az élet és a halál, thanatosz és erósz meg végzetes fandangóba kezdtek.
 
Egyszerre minden eltűnt. Csak te maradsz ugyanaz és élsz
és az ismert irányba mégy.
 
¹Petar Kočić idézet
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020.

Đorđe Kuburić Reggae – Reggae

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 29. april 1958. – 

Reggae
 
Немој, жено, плакати.
Абисинија је далеко, али стиже се, до тамо, лако.
Овде, у Кингстону, носи се раста, а у Етиопији раста се проповеда.
Ићи ћемо и у Енглеску.
У Африку, of course.
Обићи ћемо и све Карибе (Куба, и тако то).
А тек Србија?
Тамо је кô на Јамајци. 
Hungry&Аngry.
Воле људи реге.
Све је исто.
Само што нема мора.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 37.
 
 
Reggae
 
Ne sírj, asszony.
Abesszínia messze van, de oda lehet érni, könnyen.
Itt Kingstonban rasztát¹ viselnek, de Etiópiában rasztát prédikálnak.
Angliába is elmegyünk.
Afrikába, of course.
Minden Karib-szigetet meglátogatunk (Kuba, és így).
Na és Szerbia?
Ott, mint Jamaicában.
Hungry&Аngry.
Szeretik a reggaet.
Minden ugyanaz.
Csak éppen tenger nincs.
 
¹raszta: hajviselet – a rasztafarizmus (rasztafariánus, röviden raszta) afrikai eredetű vallási mozgalom – miatta kapta a nevét. Képviselőinek kötelező hajviselet.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Klopka – Kelepce

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Klopka   Bejah mlad, kolebljiv Anđeo.   Verujuć, oholo, da neranjiv moj je svet.   Ni ne slutih da nisam jedan jedini.   Da trska sam među trskama, daleka grmljavina, olovni oblak lakši od dima.   Ponekad podviknem sebi: Ja sam muškarac!   Al slaba vajda od toga.

Kelepce   Fiatal voltam, tétova Angyal.   Hittem, büszkén, világom sérthetetlen.   Nem sejtettem, nem én vagyok az egyedüli.   Nád vagyok a nádasban, távoli mennydörgés, a füstnél könnyebb ólomfelhő.   Néha magamnak kiáltom: Férfi vagyok!   De hasztalan.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Đorđe Kuburić: Blue moon, Kulturni Centar Novi Sad, 2010. str. 14.

Đorđe Kuburić У препуном трамвају – A túlzsúfolt villamoson

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

У препуном трамвају
 
Возао сам се ономад трамвајем кроз престоницу близе нам државе. Наједаред, муну ме
лактом префињена, елегантна млада жена, и приупита на енглеском где треба да изађе не
би ли нашла то-и то. I'мm not from here. Where are you from? From Subotica, Serbia.
Выб понимаетебрусски?  Нет. Почему ты не знаешь русский? А зашто ти не знаш српски?
Знам српски. А знам и где сам: сама с тобом у препуном трамвају који се
незаинтересовано котрља непознатим ми булеваром..Погледа ме, мило, својим
беспрекорно плавим очима, и, силазећи, занесе ме мирисом децентног парфема (руског,
без икакве сумње), оставивши ме сметеног и напаљеног.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020.
 
 
A túlzsúfolt villamoson
 
Egykor egy közeli ország fővárosán keresztül villamoson utaztam. Egyszer csak
könyökével egy elegáns, fiatal hölgy bökött meg és angolul megkérdezte, hol kell leszállnia,
hogy egy bizonyos helyet elérjen. Where are you from? From Subotica, Serbia.
Выб понимаетебрусски?  Нет. Почему ты не знаешь русский? És te szerbül miért nem tudsz?
Tudok szerbül. És azt is tudom, hol vagyok: egyedül, veled, itt, a számomra ismeretlen
körúton egykedvűen robogó túlzsúfolt villamoson… Csodaszép kék szemével
rám nézett és ahogy leszállt, remek parfüm illat bódított el (kétségtelenül orosz),
engem meg, a zavarodottat, feltüzeltet egyszerűen faképnél hagyott.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Тиса – A Tisza

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 29. april 1958. – 

Тиса
 
Крај ње сам рођен (а звонила су црквена звона, тада, јако).
Први пут запливао, њоме. (А потом је и препливао, плутајући уз скелу. До мирне и дивље банатске стране)
Небројене њене чарде подариле су ми рибу, хлеб и вино.
Памтим.
Метњу обалом са љубавницом у недалеком ми иностраном граду.
Долме.
Самотна тумарања зором.
Добродошлицу пријатеља.
 
Она је тиха и претећа.
Етерични сан неизливене реке.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 53-55.
 
 
A Tisza
 
Mellette születtem (a harangok nagyon hangosan szóltak, akkor).
Először benne úsztam. (Később át is úsztam, a komp mellett lebegve. A nyugodt és vad bánáti oldalra).
Számtalan csárdája halat, kenyeret, bort ajándékozott.
Megjegyeztem.
A közeli külföldi városban a partmenti sétát, szeretőmmel.
A töltéseket.
A hajnali magányos csatangolásokat.
A baráti összejöveteleket.
 
Csendes és vészjósló.
A medrében folyó folyó éteri álma.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Jedemo što ulovimo – Ha fogunk, eszünk

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Jedemo što ulovimo   Jedemo što ulovimo. Ako ništa ne ulovimo, Sedimo Gladni Kraj vatre I pijemo rakiju.

Ha fogunk, eszünk   Ha fogunk, eszünk. Ha semmit se fogunk, Ülünk, Éhesen A tűz mellett És pálinkázunk.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Đorđe Kuburić: Blue moon, Kulturni Centar Novi Sad, 2010. str. 17.

Đorđe Kuburić Огледало у води – Tükör a vízben

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 29. april 1958. – 

Огледало у води
 
Књига је мистични врт са фонтаном у средишту
из које извире жива вода.
 
Врт је пун блага: једнорога и бикова; маслина и малина.
 
Шетају голе девојке и потентни пантери; веру се по дрветима мајмуни и змије,
у језерској води огледају се птице.
 
Врт је изокренути сан. Рај, прави или вештачки.
 
Иза је пакао. Чекић вештица.
Рокенрол, ентропија.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020.
 
 
Tükör a vízben
 
Közepében szökőkúttal, melyből élő víz fakad,
rejtélyes kert a könyv.
 
A kert kincsekkel telt: egyszeműekkel és bikákkal; olajfákkal és málnával.
 
Meztelen lányok és ivarérett párducok sétálnak; a fákon eljegyzéseket majmok és kígyók tartanak,
a tó vizében madarak nézegetik magukat.
 
Kifordított álom a kert. Menny, tényleges vagy mesterséges.
 
Mögötte pokol. Boszorkánykalapács.
Rock and roll, entrópia.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Лето у предграђу – Külvárosi nyár

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 29. april 1958. – 

Лето у предграђу
 
Док глечери, да не кажем где, ваљају своје снове,
Ја косим посну траву.
Мачке жмиркају & преду на баштенском столу, уместо да скачу по њему.
 
Дрвета су стабилна, зелена и лицемерна,
Кише – ретке и досадне – узнемирују кишне људе
Кад пукне гром, сви се радују, хистерично.
 
Негде, над каквим морем, лети галеб.
И прави сенку другом галебу, који плута кô патка.
 
Подне је.
 
У суседном дворишту је врућина. Мешалица за бетон стамено бруји.
А други комшија се разголитио у базену, закрабуљен слушалицама.
Њиште му коњи у ушима.
Знам то.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 23.

 
Külvárosi nyár
 
Míg a gleccserek, hadd ne mondjam hol, saját álmukat görgetik,
Én a késői füvet nyírom.
A macskák a kerti asztalon pislognak & dorombolnak, ahelyett, hogy ott ugrálnának.
 
A fák stabilak, zöldek és képmutatóak,
Az esők – ritkák és unalmasak – ázott embereket nyugtalanítanak
Ha dördül a villám, mindenki örül, hisztérikusan.
 
Valahol, valamilyen tenger felett, sirály száll.
És egy másik, kacsaként úszó sirályra, árnyékot vet.
 
Dél van.
 
Forróság a szomszéd udvarban. Folyamatosan zúg a betonkeverő.
A másik szomszéd meg a medencében meztelenkedik, fülhallgatókkal felszerelve.
Fülében lovak nyerítenek.
Tudom.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Ганеша – Ganesa

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Ганеша
 
Ја сам човек-слон. Неки кажу да сам противуречје живота.
Изгледам гротесктно, али сам достојанствен. и популаран.
Тежак сам и лак.
Углавном седим. Понекад и заиграм.
Волим надарене и умне људе, нарочито ако су богати.
Имам велику главу јер мислим. И велике уши јер слушам.
Очи су ми ситне јер сам концентрисан до сржи, а уста су ми такорећи невидљива, пошто мало причам.
Имам четири руке и једну кљову.
Та несразмера омогућава ми лековиту мимикрију.
Једном ми се Месец ругао, па сам га гађао кљовом и располутио. Сада смо добри пријатељи.
Дејвид Линч ме је сместио у циркус да изигравам наказу. Сви су мислили да сам имбецил.
А испоставило се на крају да сам паметан и племенит.
Уосталом, живот је пун изненађења.       
Има и оних који одричу да постојим.
Ал’ брига ме за то.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020.
 
 
Ganesa
 
Én ember-elefánt vagyok. Egyesek állítják, az élet ellentmondása vagyok.
Külalakom groteszk, de méltóságteljes és népszerű vagyok.
Nehéz vagyok és könnyű.
Általában ülök. Néha táncolok is.
Szeretem a tehetséges és értelmes embereket, különösen, ha gazdagok.
Nagy a fejem, mert gondolkodok. És füleim is nagyok, mert hallgatok.
Szemem pici, mert a végsőkig összpontosítok, szám meg szinte láthatatlan, mert keveset beszélek.
Négy karom van és egy ormányom.
Ez az aránytalanság gyógyhatású környezetbe-olvadást tesz lehetővé.
Egyszer csúfolt a Hold, hát ormányommal megcéloztam és megfeleztem. Most barátok vagyunk.
David Lynch a cirkuszba helyezett, hogy szörnyeteget alakítsak. Mindenki azt hitte, gyengeelméjű vagyok.
A végén kiderült, okos vagyok és nemes.
Különben is, az élet tele van meglepetésekkel.
Vannak olyanok is, akik létezésemet tagadják.
De nem érdekel.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Линија – Vonal

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 29. april 1958. – 

Линија
 
Мој живот беше бесциљан.
Све до тренутка када је једна љупка пчела слетела на мој образ,
ношена раскошном, готово невероватном, нарацијом ветра.
 
 Док сам ослушкивао прозукло сврачије кикотање које се проламало
градом духова у Вајомингу,
поздрављао пролазнике у Кембриџу,
мезетио сир крај запењене Рајне,
осматрао Токио са његове највише зграде –
 био сам и даље уклет обесмишљеношћу.
свог млаког живота
охоло умишљајући да светски сам човек.
 
Једном само, у Помпеји,
након што пробудих се из дубоког сна,
сетих се очаравајуће пчеле.
Сетих се ветра; његове сада већ истрошене приче.
 
И разумео сам
да на правом сам путу.
 
Ови стихови настали су по мотивима сонета “Line” америчког песника. Џона Чиардија (1916 – 1986). Није у питању превод. Нити препев. Од оригиналног текста, остале су тек лабава линеарност мотива и идентичност географских локалитета, док метричка, стилска, емотивна и идејна структура творе посве засебну песму.  Благодаран сам Горану Скробоњи у помоћи око основног превода.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. стр. 46.
 
 
Vonal
 
Életem céltalan volt.
Addig a pillanatig, ameddig a szél csodálatos, szinte hihetetlen, suttogásának irányításával,
egy kedves méhecske arcomra nem szállt.
 
Míg Wyomingben, a szellemek városában a nyugtalanító
szarka-rikoltozást hallgattam,
Cambridgeben a járókelőket üdvözöltem,
a pezsgő Rajna mellett sajtot fogyasztottam,
Tokiót legmagasabb épületéről néztem –
büszkén beképzeltem, nagyvilági ember vagyok,
ám puhány életemet
továbbra is az értelmetlenség átka sújtotta.
 
Csak egyszer, Pompeiben,
mély álmomból ébredve
jutott eszembe az a varázslatos méhecske.
Eszembe jutott a szél; az immár elkoptatott meséje.
 
És megértettem
a valóságos úton vagyok.
 
Ezt a verset John Ciardi (1916 – 1986) amerikai költő „Line” szonettjének motívumai alapján írtam. Nem fordítás. Nem átköltés. Az eredeti szövegből a motívumok laza követése és a földrajzi helyek pontos átvétele maradt, míg metrikai, stílusi, érzelmi és eszmei szerkezete alapján önálló, saját vers. Az eredeti vers fordításában nyújtott segítségért külön köszönet Goran Skrobonjának jár.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić * Слово) – * (A betű)

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

*   Слово није слово. Слово је карактер. Знак на тастатури. Барабар са тачкама и зарезима (који јесу слова као што то су и упитници и ускличници и заграде). Али и са плусевима и минусима, множењем и дељењем, звездицама, те неколиким симболима.

*   A betű nem betű. A betű karakter. Jel a billentyűzeten. Egyenértékű a pontokkal és a vesszőkkel (amelyek igenis betűk mint ahogy a kérdőjelek is a felkiáltójelek is a zárójelek is). De a pluszokkal és a mínuszokkal, a szorzással és az osztással, a csillagokkal, meg néhány szimbólummal is.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 39.

Đorđe Kuburić Одраз у огледалу – A tükörben tükörkép

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Одраз у огледалу
 
Понекад
у неупоредивој контемплацији досаде и самоће
сретнем чудовиште.
Избезумљену другост, која хоће да укроти ме.
А ја сам њега већ давно припитомио, само што он то не зна.
Тако, ништаван,
Бива препуштен расклапајућој Енциклопедији,
на милост и немилост.
Међутим, одраз у огледалу јесте непоуздан.
А парадокси су непредвидљиви и збуњујући.
Искаче, каткад, помаман
из своје кутије.
Па га онда
двојника
декадентног  ђаволка
лепо вратим тамо где припада.
У сан.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 38.
 
 
A tükörben tükörkép
 
Időnként
az unalom és a magány összehasonlíthatatlanságáról elmélkedve
kisértettel találkozok.
Eszeveszett baráttal, meg akar szelídíteni.
De én őt már régen megfékeztem, csak ezzel még nincs tisztában.
Olyan, jelentéktelen,
Nyitott Enciklopédia kénye-kedvére
hagyott.
Ám a tükörben a tükörkép igenis megbízhatatlan.
A paradoxonok viszont előreláthatatlanok és megtévesztők.
Néha, dobozából, zavarodottan
ugrik ki.
Akkor őt,
a hasonmást,
a dekadens ördögfiókát
visszateszem oda, ahová való.
Az álomba.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Лето у Вавилону – Babiloni nyár

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Лето у Вавилону   А све ја то доживљавам као лето:   у Калифорнији, Мароку, Израелу; у Мексику, Амазонији, Централ Парку; Тоскани, Алхамбри, у пустињи Гоби. Земљи Улро.   Лето на Мљету, Храдчанима и Златној улици. Тибету и Вестенду. Лето у Вавилону, Тунстауну и Кудн Бичу. У Долини краљева, у долу међу спавачима.   Лето у хладу, у сенци метафоре.   Лето.  Зелено лето.

Babiloni nyár   Én mindezt mint nyarat élem át:   Kaliforniában, Marokkóban Izraelben; Mexikóban, Amazóniában, a Central Parkban; Toscanában, Alhambrában, a Góbi sivatagban. Ulro országában.   Nyár Mljeten, A Hradzsin téren és az Arany utcában. Tibetben és a Westenden. Nyár Babilonban, Tunstallban és Kudn Maliron. A Királyok völgyében, a szunnyadók között.   Nyár a hűvösben, a metaforák árnyékában.   Nyár. Zöld nyár.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 36.

Đorđe Kuburić Алкохоли са севера – Tömény északi italok

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Алкохоли са севера   Ваља бити устрајан и крепак те не утопити се у живом панонском блату. А на салашима и убогим селима, сецесијким и сецеонистичким градовима обликују се руже ветрова: источних, западних, северних. И јужних. Лепо каже Воја: и овде и овде и овде. Где дува пакосни северац, и лудаје повраћају с неба. А на сеоским славама ђилкоши, припити и пијани, наждерани овчијег паприкаша, са вртоглавог рингишпила гађају се брисама. Којима ће, сутрадан, на њиви, док фруштукују сећи дебелу белу сланину, парадајз и леба фришка. Кô да ништа било није.

Tömény északi italok   Legyen kitartó és friss az ember, ne süllyedjen az élő pannonsíksági sárba. A tanyák és isten-háta mögötti falvak, a szecessziós és újszecessziós városok felett meg szélrózsák keletkeznek: keleti, nyugati, északi. Meg déli. Ahogy Vójó mondja: itt is, itt, itt is. Ahol a gonosz északi szél fúj, az égen még a tökök is öklendeznek. A falusi védőszenti ünnepségeken meg a gyilkosok, a becsípettek és a részegek, a birkapaprikással tele-zabáltak a szédítő körhintán egymást seprűvel célozzák. Akik, másnap, a mezőn, míg reggeliznek, egymásnak vastag szalonnaszeleteket,  paradicsomot, friss kenyeret vágnak. Mintha mi-sem történt volna.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 34.

Đorđe Kuburić Не умачи хлеб у вино – Borba kenyeret ne márts

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 29. april 1958. – 

Не умачи хлеб у вино
 
Буди сам на улици! 
 
Јесен тек што није, а ти се ниси довољно нашетао.
Кад осване, видећеш снег, угледаћеш дугу у свим дугиним бојама.
 
Треба да знаш; непорочна сам и плава.
 
Пијеш ракију. А шта је са вискијем?
Шта ће бити са травњаком из ког избија коров?
 
Дозови се.
Мани се Персеида и пуног месеца.
Спавај до поднева, ако можеш.
Не хватај ветар.
Снатри по магли.
(Ускоро ће јесен па зима, рекох ти)
 
И, не умачи хлеб у вино.
Присешће ти.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народба библиотека „Стеван Првовенћани“, Караљево 2016. стр. 35.
 
 
Borba kenyeret ne márts
 
Légy egyedül az utcán!
 
Őszelő, te meg még nem sétáltál eleget.
Hajnalhasadáskor havat látsz, minden színében a szivárványt látod meg.
 
Tudnod kell; feddhetetlen vagyok és szőke.
 
Pálinkázol. És mi van a whiskyvel?
Mi lesz a kóróval benőtt pázsittal?
 
Eszmélj.
Ne törődj Perszeusszal és a teliholddal.
Aludj délig, ha tudsz.
Hagyd a szelet.
Ködben bolyongj.
(Megmondtam, hamarosan itt az ősz, meg a tél.)
 
És borba kenyeret ne márts.
Megárt.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Осећај мере – Mértéktartás

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Осећај мере   И када светлост сама је, и када, кроз прозор, угледаш сасушену тују, и комшијин кров са оџаком који се дими,   ваља имати осећај мере. И онда када нема мере.   Као када сунце, ноћу, сија. Као када птице, ноћу, поју.

Mértéktartás   Akkor is, ha a fény magányos, akkor is, ha az ablakon át meglátod a száraz tuját és a szomszéd háztetőn a füstölgő kéményt,   mértéket kell tartani. Akkor is, ha nincs mérték.   Mint mikor a nap, éjjel, ragyog. Mint mikor a madarakat, éjjel, itatják.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 27.

Đorđe Kuburić Када се не мисли ни на шта – Amikor semmire sem gondolunk

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Када се не мисли ни на шта
 
по Песои
 
О свету,  о  стварима,  узроцима и последицама, о Богу и души -
размишљам као што камен размишља о  Сунцу.  Навучем заве-
се, склопим очи и не  мислим.  Јер камен  не зна  шта  је Сунце;
нити  зна да  Сунчева светлост  не зна  шта ради,  да  она више
вреди од  песничких  слика и философских апорема. Дрво је ту
да листа и да рађа и осуши се,оно не слути да симболише пра-
материју  и  крст.  Месец на небу тек је Месец на небу. Размиш-
љати  о  њему  исто је као носити  чашу на извор. Он светли јер
га  тамо  мет’ли: да га  гледамо (јер је  наше једино  богатство
гледање) и  да му се дивимо (највише до чега човек може доћи
јесте дивљење). И ту је граница. Јер више нам није дато. Јер о
Богу не знам више него Бог о себи самом.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.
 
 
Amikor semmire sem gondolunk
 
Pessoa után
 
A világról,  a  dolgokról,  az  okokról  és következményekről, az Istenről
és  a  lélekről – mint  kő a Napról,  úgy  gondolkodok. Behúzom  a  füg-
gönyt,  szemem lehunyom  és  nem gondolkodok. Mert  a  kő  nem tud-
ja  mi  a  Nap; azt  sem  tudja, a Napsugár mit tesz, hogy minden költői
képnél,  filozófiai  kétes  feltevésnél   többet  ér.  A  fa  lombozatáért  és
terméséért van és kiszárad, nem is sejti, hogy az ősanyag és a kereszt
szimbóluma.  A  hold  az  égbolton  csak Hold  az  égbolton. Róla  gon-
dolkodni  ugyanaz, mint  a  forráshoz  a  poharat vinni. Világít,  hisz  o-
da  tették:  hogy  nézzük  (mert   egyedüli   kincsük,  vagyonunk,  hogy
nézhetünk) és csodáljuk (a legtöbb,  amit  az ember elérhet, igen, az a
csodálat). És  itt  a  határ. Mert nekünk több nem jutott. Mert az Isten-
ről nem tudok többet, mint maga az Isten magáról.
 
Fordította: Fehér Illés