Đorđe Kuburić Одраз у огледалу – A tükörben tükörkép

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Одраз у огледалу
 
Понекад
у неупоредивој контемплацији досаде и самоће
сретнем чудовиште.
Избезумљену другост, која хоће да укроти ме.
А ја сам њега већ давно припитомио, само што он то не зна.
Тако, ништаван,
Бива препуштен расклапајућој Енциклопедији,
на милост и немилост.
Међутим, одраз у огледалу јесте непоуздан.
А парадокси су непредвидљиви и збуњујући.
Искаче, каткад, помаман
из своје кутије.
Па га онда
двојника
декадентног  ђаволка
лепо вратим тамо где припада.
У сан.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 38.
 
 
A tükörben tükörkép
 
Időnként
az unalom és a magány összehasonlíthatatlanságáról elmélkedve
kisértettel találkozok.
Eszeveszett baráttal, meg akar szelídíteni.
De én őt már régen megfékeztem, csak ezzel még nincs tisztában.
Olyan, jelentéktelen,
Nyitott Enciklopédia kénye-kedvére
hagyott.
Ám a tükörben a tükörkép igenis megbízhatatlan.
A paradoxonok viszont előreláthatatlanok és megtévesztők.
Néha, dobozából, zavarodottan
ugrik ki.
Akkor őt,
a hasonmást,
a dekadens ördögfiókát
visszateszem oda, ahová való.
Az álomba.
 
Fordította: Fehér Illés