Đorđe Kuburić Bačko
Petrovo Selo 29. april 1958. –
Тиса
Крај ње сам рођен (а звонила су црквена звона, тада,
јако).
Први пут запливао, њоме. (А потом је и препливао,
плутајући уз скелу. До мирне и дивље банатске стране)
Небројене њене чарде подариле су ми рибу, хлеб и вино.
Памтим.
Метњу
обалом са љубавницом у недалеком ми иностраном граду.
Долме.
Самотна тумарања зором.
Добродошлицу пријатеља.
Она је тиха и претећа.
Етерични сан неизливене реке.
Izvor:
Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан
Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 53-55.
A Tisza
Mellette születtem (a
harangok nagyon hangosan szóltak, akkor).
Először benne úsztam. (Később
át is úsztam, a komp mellett lebegve. A nyugodt és vad bánáti oldalra).
Számtalan csárdája halat,
kenyeret, bort ajándékozott.
Megjegyeztem.
A közeli külföldi városban a
partmenti sétát, szeretőmmel.
A töltéseket.
A hajnali magányos
csatangolásokat.
A baráti összejöveteleket.
Csendes és vészjósló.
A medrében folyó folyó éteri álma.
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése