Živko Nikolić
Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –
Вајање пене шта радиш ту на тој пустој обали при толикој помрчини вајам пену од воде и ваздуха од прашине и уздаха имам унутрашњу мистрију под трбух сам длето сакрио од срца чекић начинио али пену таласи разбијају у капи које наликују на сузе таласи су моји сапатници увек им измиче оно што могу да досегну а мени непрестано измиче месечина 1993. Београд
|
Habgyúrás mit csinálsz itt e kietlen parton ebben a sötétben habot gyúrok vízből és levegőből porból és sóhajból a vakolatkanál bensőmben van a vésőt hasam alá rejtettem a kalapácsot szívemből
készítettem da a habot a hullámok könnycseppekhez hasonló cseppekre zúzzák sorstársaim a hullámok ami elérhető elölük mindig minden ködbe
vész elölem meg váltig a
holdsugár illan el Belgrád, 1993. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка
јесен, 2021. стр. 32.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése