Đorđe Kuburić Bačko
Petrovo Selo 29. april 1958. –
Не
умачи хлеб у вино
Буди сам на
улици!
Јесен тек што
није, а ти се ниси довољно нашетао.
Кад осване,
видећеш снег, угледаћеш дугу у свим дугиним бојама.
Треба да знаш;
непорочна сам и плава.
Пијеш ракију.
А шта је са вискијем?
Шта ће бити са
травњаком из ког избија коров?
Дозови се.
Мани се
Персеида и пуног месеца.
Спавај до
поднева, ако можеш.
Не хватај
ветар.
Снатри по
магли.
(Ускоро ће
јесен па зима, рекох ти)
И, не умачи
хлеб у вино.
Присешће ти.
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме
из дворишта. Народба
библиотека „Стеван Првовенћани“, Караљево 2016. стр. 35.
Borba
kenyeret ne márts
Légy
egyedül az utcán!
Őszelő,
te meg még nem sétáltál eleget.
Hajnalhasadáskor
havat látsz, minden színében a szivárványt látod meg.
Tudnod
kell; feddhetetlen vagyok és szőke.
Pálinkázol.
És mi van a whiskyvel?
Mi lesz
a kóróval benőtt pázsittal?
Eszmélj.
Ne
törődj Perszeusszal és a teliholddal.
Aludj
délig, ha tudsz.
Hagyd a
szelet.
Ködben
bolyongj.
(Megmondtam,
hamarosan itt az ősz, meg a tél.)
És borba
kenyeret ne márts.
Megárt.
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése