Đorđe Kuburić Линија – Vonal

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 29. april 1958. – 

Линија
 
Мој живот беше бесциљан.
Све до тренутка када је једна љупка пчела слетела на мој образ,
ношена раскошном, готово невероватном, нарацијом ветра.
 
 Док сам ослушкивао прозукло сврачије кикотање које се проламало
градом духова у Вајомингу,
поздрављао пролазнике у Кембриџу,
мезетио сир крај запењене Рајне,
осматрао Токио са његове највише зграде –
 био сам и даље уклет обесмишљеношћу.
свог млаког живота
охоло умишљајући да светски сам човек.
 
Једном само, у Помпеји,
након што пробудих се из дубоког сна,
сетих се очаравајуће пчеле.
Сетих се ветра; његове сада већ истрошене приче.
 
И разумео сам
да на правом сам путу.
 
Ови стихови настали су по мотивима сонета “Line” америчког песника. Џона Чиардија (1916 – 1986). Није у питању превод. Нити препев. Од оригиналног текста, остале су тек лабава линеарност мотива и идентичност географских локалитета, док метричка, стилска, емотивна и идејна структура творе посве засебну песму.  Благодаран сам Горану Скробоњи у помоћи око основног превода.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. стр. 46.
 
 
Vonal
 
Életem céltalan volt.
Addig a pillanatig, ameddig a szél csodálatos, szinte hihetetlen, suttogásának irányításával,
egy kedves méhecske arcomra nem szállt.
 
Míg Wyomingben, a szellemek városában a nyugtalanító
szarka-rikoltozást hallgattam,
Cambridgeben a járókelőket üdvözöltem,
a pezsgő Rajna mellett sajtot fogyasztottam,
Tokiót legmagasabb épületéről néztem –
büszkén beképzeltem, nagyvilági ember vagyok,
ám puhány életemet
továbbra is az értelmetlenség átka sújtotta.
 
Csak egyszer, Pompeiben,
mély álmomból ébredve
jutott eszembe az a varázslatos méhecske.
Eszembe jutott a szél; az immár elkoptatott meséje.
 
És megértettem
a valóságos úton vagyok.
 
Ezt a verset John Ciardi (1916 – 1986) amerikai költő „Line” szonettjének motívumai alapján írtam. Nem fordítás. Nem átköltés. Az eredeti szövegből a motívumok laza követése és a földrajzi helyek pontos átvétele maradt, míg metrikai, stílusi, érzelmi és eszmei szerkezete alapján önálló, saját vers. Az eredeti vers fordításában nyújtott segítségért külön köszönet Goran Skrobonjának jár.
 
Fordította: Fehér Illés