Đorđe Kuburić Bačko
Petrovo Selo 1958. –
Када
се не мисли ни на шта
по
Песои
О
свету, о стварима, узроцима и последицама, о Богу и души -
размишљам
као што камен размишља о Сунцу. Навучем
заве-
се,
склопим очи и не мислим. Јер камен не зна шта је Сунце;
нити зна да
Сунчева светлост не зна шта ради,
да она више
вреди
од песничких слика и философских
апорема. Дрво је ту
да
листа и да рађа и осуши се,оно не слути да симболише пра-
материју и крст. Месец на небу тек је Месец на небу. Размиш-
љати о њему
исто је као носити чашу на извор. Он светли јер
га тамо мет’ли: да га гледамо (јер је наше једино
богатство
гледање) и да му се дивимо (највише до
чега човек може доћи
јесте
дивљење). И ту је
граница. Јер више нам није дато. Јер о
Богу
не знам више него Бог о себи самом.
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто
волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.
Amikor semmire sem gondolunk
Pessoa után
A világról, a dolgokról, az okokról és következményekről, az Istenről
és a lélekről
– mint kő a Napról, úgy gondolkodok. Behúzom a füg-
gönyt, szemem lehunyom és nem
gondolkodok. Mert a kő nem tud-
ja mi a Nap; azt sem tudja, a Napsugár mit tesz, hogy minden költői
képnél, filozófiai kétes feltevésnél többet ér. A fa lombozatáért és
terméséért van és kiszárad,
nem is sejti, hogy az ősanyag és a kereszt
szimbóluma. A hold az égbolton csak Hold az égbolton. Róla gon-
dolkodni ugyanaz, mint a forráshoz a poharat vinni. Világít, hisz o-
da tették: hogy nézzük
(mert egyedüli kincsük, vagyonunk, hogy
nézhetünk) és csodáljuk (a legtöbb, amit az ember elérhet, igen, az a
csodálat). És itt a határ. Mert nekünk több nem jutott. Mert
az Isten-
ről nem tudok többet, mint
maga az Isten magáról.
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése