Aleksandra Čvorović Мoj Сeбacтиjaнe – Sebestyénem

Aleksandra Čvorović (Csvorovity Alekszandra) Banja Luka, 10. 02. 1976. –

Мoj Сeбacтиjaнe

Коначно је пукла хармонија

Молекули се сударају

Извршавају самоубиство

Пијани се самоспаљују

Смисао је голо насиље

Гади ми се поезија

И присила на цјелину

Рађа се јутарње сунце

Оштар глас сјечива

Одрубиће главе георгина

Ко пуноглавац на путеру длана

Све на овом свијету

Склоно је паду

Лијепи Себастијане

Логика носи лице бесмисла

Себемучење и идеја ропства

Кад чекаш нешто дан по дан

Распрснеш се као пурпур

Предосјећање Бога

Мноштво и ништа

Откровење сопства

Узалуд балансирање вјетра

Примарна иницијација љепоте

Познати немир одлуталих дјечака

Казна у један трен

Узалуд се трудиш

Истиче вријеме

Далеки Себастијане

Пјевали су неки преварени пјевци

Монотоне пјесме о туђим женама

Сујета дахће ко коњ у колима

Крлетка тијела ми је потаман

Себе је тешко поклонити

Одлијећу птице

Са мојих образа

Ово је тачка гдје те расклапам

Постоје врата на главама пролазника

У жутим очима чита се гатка

Осјећаш ли мирис жалфија

Пријекори се гомилају

Смрт те већ тражи

Мој Себастијане

Sebestyénem

Végül széttört az összhang

Molekulák ütköznek

Öngyilkosok

A részegek öngyújtogatók

Az erőszak maga a cél

Utálom a költészetet

A kényszerű eszményeket

Felkelőben a születő nap

A penge éles hangja

Repülnek a grúz fejek

Mint békaporontyok a vajas tenyéren

Ezen a földön minden

Hajlamos az esésre

Szép Sebestyén

Értelmetlen a logika

Önmarcangolás és rabság

Mikor nap mint nap vársz valamit

Szétmállasz mint a hajnalpír

Maga az isteni sugallat

Minden és semmi

Önmagunk felismerése

Hiábavaló a szél játéka

Az elsődleges szépség kezdeményezése

A csellengő suhancok feszültsége

A pillanat fenyítése

Hiába törekedsz

Letelt az idő

Távoli Sebestyén

Átvert kakasok monoton dalokat

énekelnek idegen asszonyokról

Igás lovakként zihál a hiúság

 Kalitkába zárt testemet

Hogyan ajándékozzam

Elszállnak arcomról

A madarak

Ez az a pont ahol szétszedlek

Léteznek ajtók a járókelőkön a jóslat

Sárga szemeikben olvasható

Érzed-e a zsálya illatát

Gyűlnek a fenyítések

Rád vár a halál

Sebestyénem

Fordította: Fehér Illés