Aleksandra Čvorović Близанци – Ikrek

 

Aleksandra Čvorović Banja Luka, 10. 02. 1976. –

Близанци   На тренутак се само гледамо ми дјеца насмијаних очију чувамо топли сјај скарабеја Сјећаш се мајка је говорила шутња носи тежину сазнања Знамо ли који више пркоси под ударцима свакодневнице Ко је био виши љепши бољи како се кајао гријешио После свега више нисмо исти судбински плес ствара сусрете мисли и умови се преплићу Неважно је ко је умро први лик или одраз дух или сјенка јер памтимо само док смо живи А сада једемо мјесечину зовемо нико не одговара држимо чврсто пупчану врпцу не видимо лице један другом Космички записи су трагови

Ikrek   Egy pillanatra csak nézzük egymást mi mosolygós-szemű gyerekek szkarabeusz1 meleg fényét őrzők Emlékszel anyánk emlegette a hallgatás a felismerés súlyát hordozza Tudjuk-e a mindennapok ütéseit ki bírja jobban Ki volt a magasabb a szebb a jobb ki hogyan kesergett vétkezett Mindezek után már mások vagyunk a találkozásokat a sorstánc intézi összefonódnak a gondolatok és az elmék Nem fontos mi halt meg először az alak vagy a tünemény a lélek vagy az árny mert csak míg élünk emlékezünk Most meg a holdfényt esszük hívogatunk senki sem válaszol a köldökzsinórt erősen tartjuk egymás arcát nem látjuk A nyomok kozmikus feljegyzések   1szkarabeusz – cserebogár. Egyiptomi szent állat, az életerő jelképe.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Aleksandra Čvorović Суров – A kegyetlen

Aleksandra Čvorović Banja Luka, 10. 02. 1976. –

Суров Твоје мутне усахле очи биле су живе попут двије хитре ласте Псовке са твојих искривљених усана биле су весело дјечије брбљање Постао си пајац самосажаљења краљ олоша за чашу јефтиног пива Узалуд ти је Бог дотицао очи Плешеш са пиштољем на челу а живот је много драгоцјенији Био си радост у мрачном дјетињству сада си свеприсутан бол отрежњење за заблуде и идеале доказ да је тешко љубити ближњег ако сам себе не воли Пусти да те вријеђају не узвраћај прљавим ријечима Допусти да бујица увреда тече кроз тебе без оправдања Пусти да те вријеђају постаћеш чист и миран ослобођен унутрашње тежине Завист и себичност попадаће као каменчићи под стопала Искупи се праведним страдањем

A kegyetlen Homályos kiszáradt szemed akár a sebes fecske élénk volt Elgörbült szádról a káromkodás vidám gyerekfecsegésnek tűnt Az önsajnálat bohóca lettél filléres korsó sörért söpredék-király Szemedet Isten hiába érintette meg Revolverrel homlokodon táncolsz ám az élet sokkal értékesebb A sötét gyerekkorban öröm voltál most állandó fájdalom vagy a téveszmék és ideálok kijózanítója bizonyíték nehéz azt szeretni aki önmagát nem szereti Hagyd csak sértegessenek megalázó szavakkal ne válaszolj A becsmérlés-folyamot igazolás nélkül engedd át magadon Hagyd csak sértegessenek tiszta és nyugodt leszel a belső súlytól megszabadult Az irigység és az önzés talpad alá kavicsokként hullnak Való szenvedéssel vezekelj Fordította: Fehér Illés

Izvor: Aleksandra Čvorović Nadrastanje Kuća poezije Banja Luka 2013.

Aleksandra Čvorović Брак и упитник – Házasság és kérdőjel

Aleksandra Čvorović Banja Luka, 10. 02. 1976. –

Брак и упитник

Како се то деси

Не осјећам више ништа

Очекивао сам много

Није било прељубе библијског типа

мирис блуда је мамио неодређено

Није било удараца ни шамара

само оштро сјечиво смртних ријечи

Тешка је и помисао на жаљење

Није било потреса ни падова

само ријечи хладне као метални новац

отровне сузе које разводњавају љубав

Нешто је прекинуло апсинтску тлапњу

Пробудио сам се преварен

а није било правог узрока

Можда је имала наказне родитеље

недозвољене боје у забрањеним годинама

била у право вријеме на погрешним тачкама

или у кривој димензији наспрам паралелне стварности

Знам да је нешто дубоко погрешно у овој причи

Моја жена досадно искривљена

као превазиђен рачунарски програм

ипак понављамо се у недоглед

Зар сам ја ово изабрао

Зашто ме нико није учио

Смије ли се тако живјети

Izvor: Aleksandra Čvorović Nadrastanje Kuća poezije Banja Luka 2013. str. 15.

Házasság és kérdőjel

Hogyan is történt

Már semmit sem érzek

Sokat vártam

Nem volt bibliai értelemben vett csalás

a szemérmetlenség csupán csábított

Nem voltak ütések pofonok

csak a súlyos szavak kifent éle

Kesergésre gondolni nem kell

Nem voltak megrázkódtatások zuhanások

csak fémpénzféle rideg szavak

szerelmet riasztó keserű könnyek

Eltűnt a varázs a káprázat

Valódi indok nélkül

megcsaltan ébredtem

Talán szörnyszülei voltak

tiltott években meg nem engedett színe

megfelelő időben téves helyen volt

vagy a párhuzamos valósággal szemben hamis méretben

Tudom e mesében valami mélyen pontatlan

Feleségem unalmasan torz

akár az elavult műveletsor a számítógépen

mégis a végtelenségig ismétlődünk

Hát ezt választottam

Miért nem tanítottak meg

Szabad így élni

Fordította: Fehér Illés

Aleksandra Čvorović Slavuj umire na mjesečini – Holdfényben leli halálát a pacsírta



Aleksandra Čvorović (Csvorovity Alekszandra) Banja Luka, 10. 02. 1976. –

Slavuj umire na mjesečini

Pjevao je obješen na brezu
naglavačke okovan srebrnim lancem
Zvala sam ga sleti mi na rame
– Haljina ti je zvjezdoznana i nije za mene
– Moja kosa je topla i meka dođi ugrij se
– Kosa ti je vilovita i beskrajnija od tebe
Ćutala sam i ponekad mi je odgovarao
– Moj lanac je moja sloboda ne mogu ti prići
   Po meni klize srebrne kočije
   Doplutaće jedna do tebe

Holdfényben leli halálát a pacsírta

Ezüst lánccal a nyírfához kötözve

dalolt fejjel lefelé lógva

Hívtam szálljon a vállamra

– Ruhád csillagjegyes nem nekem való

– Hajam puha és meleg gyere melegedj meg

– Hajad tündéri nálad végtelenebb

Hallgattam néha válaszolt

– Láncom szabadságom nem közeledhetek

   Ezüst hintók csúszkálnak rajtam

   Egy hozzád is elér

Fordította: Fehér Illés

Aleksandra Čvorović Тeритoриja – Terület

Aleksandra Čvorović (Csvorovity Alekszandra) Banja Luka, 10. 02. 1976. –

Тeритoриja

Ја сам разоружани бунтовник

у армији истомишљеника

зато је мој рат бесмислен

Моју војску спаса

чине малени оловни војници

постављени на стратешка мјеста

пожељне удаљености међу људима

У њиховим ситним грудима

куцају дјелићи мог срца

а бајонети режу оштрим ријечима

Престравићу сваког ко се приближи

приправан за доживотан опрез

У земљи ужаса у грцању бола

покушавам се сјетити ко сам

Све што имам глатко клизи у бездан

Све за чим жудим измиче дрхтавим прстима

А ја и даље грлим тај камен и

не могу свим напасницима

довољно гласно подвриснути:

Бјежи са моје територије!

Јер територија не постоји као ни ја

Само празан крик ноћи

Terület

Lefegyverzett lázadó vagyok

a bólogatók hadseregében

ezért harcom értelmetlen

Megmentő hadseregem

apró ólomkatonái

fontos támpontokon az emberek között

megfelelő távolságra helyezkednek el

Piciny mellkasaikban

szívem egy-egy része dobog

éles szavakkal sértenek a szuronyok

Mindenkit elriasztok aki készen

az állandó óvatosságra hozzám közeledni mer

A félelem földjén a fájdalom hazájában

próbálom megtalálni magam

Mindenem a szakadékba csúszik

Minden amire vágyok eltűnik remegő ujjaim között

Mégis makacsul ölelem azt a követ és

nem tudom minden kegyetlenkedőnek

elég hangosan odakiáltani:

Takarodj területemről!

Mert az a terület nem létezik mint ahogy én sem

Csak az éj üres sikolya

Fordította: Fehér Illés



Aleksandra Čvorović Možda miriše na vuka – Talán farkasszagú

Aleksandra Čvorović (Csvorovity Alekszandra) Banja Luka, 10. 02. 1976. –

Možda miriše na vuka

Odlučiš li da voliš
preuzimaš sudbinu
a ne znaš koliko prokletih
je pružilo ruku jedno drugom u nizu
Koliko ostavljene djece
teških izgovorenih kletvi
čuvaju njegovi geni
S koliko mržnje hljeb jeo
po sobama otetih kuća
kako je bježao na ukradenim konjima
preko okrvavljenih njiva
Koliko košmarnih noći
od koje osvete su ga čuvali
u crne haljine sakrivali
pod kakve krevete noćivao
u čijim snovima se budio
Ako odlučiš da zavoliš
moraš razvaliti kapije
prodati svoje i tuđe
poklanjati šta stigneš
neukima, nemuštima, nemilosrdnima
Treba znati pognuti glavu
ćutati bez ijedne prećutane rijeći
Prošlost je samo maska za gnjev
budućnost nepoznat miris
Možda miriše na vuka
Moraš biti božji instrument
čistač voljenih duša
ili bolovati njihove bolesti
slijep za otrovne strijele osvete
gluh za jezivi šapat mržnje
nijem za gromoglasne lavine sujete
Ako dozvoliš pristojno rastojanje
prestaje da bude životinja

Talán farkasszagú

Ha szeretni akarsz

felvállalod a sorsot

de nem tudod előtte hány átkozott

nyújtotta egymásnak kezét

Hány elhagyott gyereket

súlyos szitkot

őriznek génjei

Mennyi gyűlölettel pusztította a kenyeret

az elrabolt szobákban a

véres mezőkön keresztül

hogyan menekült lopott lovakkal

Az átvirrasztott éjszakák

milyen bosszúktól őrizték

hány fekete ruhába rejtették

milyen ágyakban éjszakázott

kinek az álmaiból ébredezett

Ha szeretni akarsz

fel kell feszítened a bejáratokat

el kell adnod vagyonodat

ajándékoznod kell

balgákat, némákat, durvákat

Meg kell tanulni fejet hajtani

elhallgatott szavak nélkül hallgatni

A múlt csak a düh álarca

a jövőn szaga ismeretlen

Talán farkasszagú

Légy isten küldötte

a szeretett lelkek istápolója

betegségüknek betege

ne vedd észre a bosszú mérgezett nyilait

ne halld meg a gyűlölet ijesztő suttogását

ne szólj ha hallod a gőg koppantását

Ha illő távolságba engeded

megszűnik állati mivolta

Fordította: Fehér Illés



Aleksandra Čvorović Мoj Сeбacтиjaнe – Sebestyénem

Aleksandra Čvorović (Csvorovity Alekszandra) Banja Luka, 10. 02. 1976. –

Мoj Сeбacтиjaнe

Коначно је пукла хармонија

Молекули се сударају

Извршавају самоубиство

Пијани се самоспаљују

Смисао је голо насиље

Гади ми се поезија

И присила на цјелину

Рађа се јутарње сунце

Оштар глас сјечива

Одрубиће главе георгина

Ко пуноглавац на путеру длана

Све на овом свијету

Склоно је паду

Лијепи Себастијане

Логика носи лице бесмисла

Себемучење и идеја ропства

Кад чекаш нешто дан по дан

Распрснеш се као пурпур

Предосјећање Бога

Мноштво и ништа

Откровење сопства

Узалуд балансирање вјетра

Примарна иницијација љепоте

Познати немир одлуталих дјечака

Казна у један трен

Узалуд се трудиш

Истиче вријеме

Далеки Себастијане

Пјевали су неки преварени пјевци

Монотоне пјесме о туђим женама

Сујета дахће ко коњ у колима

Крлетка тијела ми је потаман

Себе је тешко поклонити

Одлијећу птице

Са мојих образа

Ово је тачка гдје те расклапам

Постоје врата на главама пролазника

У жутим очима чита се гатка

Осјећаш ли мирис жалфија

Пријекори се гомилају

Смрт те већ тражи

Мој Себастијане

Sebestyénem

Végül széttört az összhang

Molekulák ütköznek

Öngyilkosok

A részegek öngyújtogatók

Az erőszak maga a cél

Utálom a költészetet

A kényszerű eszményeket

Felkelőben a születő nap

A penge éles hangja

Repülnek a grúz fejek

Mint békaporontyok a vajas tenyéren

Ezen a földön minden

Hajlamos az esésre

Szép Sebestyén

Értelmetlen a logika

Önmarcangolás és rabság

Mikor nap mint nap vársz valamit

Szétmállasz mint a hajnalpír

Maga az isteni sugallat

Minden és semmi

Önmagunk felismerése

Hiábavaló a szél játéka

Az elsődleges szépség kezdeményezése

A csellengő suhancok feszültsége

A pillanat fenyítése

Hiába törekedsz

Letelt az idő

Távoli Sebestyén

Átvert kakasok monoton dalokat

énekelnek idegen asszonyokról

Igás lovakként zihál a hiúság

 Kalitkába zárt testemet

Hogyan ajándékozzam

Elszállnak arcomról

A madarak

Ez az a pont ahol szétszedlek

Léteznek ajtók a járókelőkön a jóslat

Sárga szemeikben olvasható

Érzed-e a zsálya illatát

Gyűlnek a fenyítések

Rád vár a halál

Sebestyénem

Fordította: Fehér Illés



Aleksandra Čvorović Мрак – Sötétség

Aleksandra Čvorović (Csvorovity Alekszandra) Banja Luka, 10. 02. 1976. –

Мрак

Име ми је Мрак

Ја сам ваздух вјетар шум

хитар језик пребрз ум

Мајстор интелектуалне игре

занесен играњем улога

У мени усијана лава

буши тунеле без краја

Газим емотивно блато

ципелама од крокодилске коже

Остављам ране за читав живот

као дјечак који претаче илузије

исијавам изнутра

Јер сам судија закон и пад

Коме сам неопходан

мој панцир је непробојан

Ја сам живин метал

са зјеницама у покрету

електрицитет који пуцкета

Застрашујуће праведан

Магнетни поларитет недокучиво

куца у слепоочницама

Мене највише боли

Мене највише боли

Мене највише боли

Sötétség

Nevem Sötétség

Levegő szélsuttogás vagyok

éles a nyelvem vág az eszem

Szerepétől elkápráztatott

művelt játékok mestere

Forró láva vájja

bensőmben az alagutakat

Krokodilbőr cipőmmel

taposom a megérzések mocsarát

Megőrzöm a sebeket

mint a gyerek ki ábrándokat sző

bensőmben ragyogok

Mert bíró törvény és bukás vagyok

Az akinek rám van szüksége

vértemet nem képes áttörni

Sűrű higannyá váltam

szembogaram villanása

villámok játéka

Ijesztően igazságos

A mágnes pólusai titokzatosan

kopogtatnak a halántékokon

Nekem fáj legjobban

Nekem fáj legjobban

Nekem fáj legjobban

Fordította: Fehér Illés



Aleksandra Čvorović Stani ne idi – Maradj ne menj

Aleksandra Čvorović (Csvorovity Alekszandra) Banja Luka, 10. 02. 1976. –

Stani ne idi

Ništa je riječ plavog ukusa
koja vezuje pertle na cipelama za odlazak
Nek ova noć bude svetionik uspomena
prizivanje kristalnog princa
U svijetu budnih sve je drugačije
Stani ne idi satkan od šećera
jutarnji zraci mogli bi te otopiti
Mraz brusi filigran našeg djetinjstva
Lutajuće svjetlo još vara prolaznike
da uzjašu suvo deblo nad provalijom
Ne idi svi pravednici spavaju
i neće biti svjedoka tvoje propasti
Neću te upamtiti jer noć ima ljubičaste pruge
Pravila dana izblijedila su na suncu
Nek Mjesec i Venera otplešu tango smrti
nek Neptun ponovo baci mrežu obmane
Spuštamo se lagano dosta je praznog hoda
Mračni špijuni prolaze mimo ove male kuće
Ljubav je sve začarala

Maradj ne menj

A semmi szónak kék az íze

összeköti a cipőfűzőt a távozással

Legyen ez az éj az emlékek lámpása

a kristályherceg megidézése

Az éberek világában minden más

Maradj ne menj cukorba szőtten

a reggeli sugarak megolvaszthatnak

Fagy csiszolja törékeny gyermekkorunkat

Lebegő fények csalják a járókelőket

nyergeljék meg a száraz törzset a szakadék felett

Maradj ne menj az igazak ilyenkor alszanak

és bukásodnak nem lesz tanúja

Mert lila sávos az éj rád nem fogok emlékezni

A nappal szabályai kifakultak a napon

A Hold és a Vénusz eljárják haláltáncukat

vesse ki Neptun az átverés hálóját

Lassan ereszkedünk elég volt az üresjáratból

Hajlékunkat elkerülik a sötét kémek

A szerelem mindent megigézett

Fordította: Fehér Illés