Aleksandra Čvorović (Csvorovity Alekszandra) Banja Luka, 10. 02. 1976. –
Тeритoриja
Ја сам разоружани бунтовник
у армији истомишљеника
зато је мој рат бесмислен
Моју војску спаса
чине малени оловни војници
постављени на стратешка мјеста
пожељне удаљености међу људима
У њиховим ситним грудима
куцају дјелићи мог срца
а бајонети режу оштрим ријечима
Престравићу сваког ко се приближи
приправан за доживотан опрез
У земљи ужаса у грцању бола
покушавам се сјетити ко сам
Све што имам глатко клизи у бездан
Све за чим жудим измиче дрхтавим прстима
А ја и даље грлим тај камен и
не могу свим напасницима
довољно гласно подвриснути:
Бјежи са моје територије!
Јер територија не постоји као ни ја
Само празан крик ноћи
Terület
Lefegyverzett lázadó vagyok
a bólogatók hadseregében
ezért harcom értelmetlen
Megmentő hadseregem
apró ólomkatonái
fontos támpontokon az emberek között
megfelelő távolságra helyezkednek el
Piciny mellkasaikban
szívem egy-egy része dobog
éles szavakkal sértenek a szuronyok
Mindenkit elriasztok aki készen
az állandó óvatosságra hozzám közeledni
mer
A félelem földjén a fájdalom hazájában
próbálom megtalálni magam
Mindenem a szakadékba csúszik
Minden amire vágyok eltűnik remegő
ujjaim között
Mégis makacsul ölelem azt a követ és
nem tudom minden kegyetlenkedőnek
elég hangosan odakiáltani:
Takarodj területemről!
Mert az a terület nem létezik mint
ahogy én sem
Csak az éj üres sikolya
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése