Predrag Bjelošević ( Bjelosevity Predrag) Banja Luka 29. 05. 1953. - )
Повратак унапријед
Идем унатраг
можда кроз зид можда изван времена
све што стоји иза мене
и није нека запрека
само људи нека су на оку
можда кроз зид можда изван времена
све што стоји иза мене
и није нека запрека
само људи нека су на оку
Гологлав уклањам се сунцу
усијано чело освјетљава пут којим идем
свјестан да од мојих корака зависи
којом брзином ће се окретати Земља
да од мојих наопаких мисли зависи
њена безбједност и љепота
усијано чело освјетљава пут којим идем
свјестан да од мојих корака зависи
којом брзином ће се окретати Земља
да од мојих наопаких мисли зависи
њена безбједност и љепота
Идућ унатраг све што ми је било далеко
као да постаје ближе и блиско
као да постаје ближе и блиско
О како је прозирно дрво
са густом крошњом митских имена
о како је свијетло дијете
што га удара цокулом у подножје
гдје је најосјетљивије
са густом крошњом митских имена
о како је свијетло дијете
што га удара цокулом у подножје
гдје је најосјетљивије
Ја непрестано идем унатраг
зато мој сан не можете прекинути
као лошу телевизијску драму
или као кончић пресјећи маказама
док слијепо јурите напријед
са завежљајем снова у наручју
из којих вас залуд упозоравам
на Себе на Нас на Оне који долазе
зато мој сан не можете прекинути
као лошу телевизијску драму
или као кончић пресјећи маказама
док слијепо јурите напријед
са завежљајем снова у наручју
из којих вас залуд упозоравам
на Себе на Нас на Оне који долазе
Visszatérés előre
Hátrálva haladok
talán a falon keresztül talán az időn túl
előttem bármi is tornyosul
számomra nem akadály
csak az emberek legyenek szem előtt
talán a falon keresztül talán az időn túl
előttem bármi is tornyosul
számomra nem akadály
csak az emberek legyenek szem előtt
Födetlen fővel vonulok félre
a napról
izzó homlokomtól válik világossá választott utam
tudom lépteimtől függ
a Föld milyen gyorsan forog
felforgatott gondolataimtól
biztonsága és szépsége
izzó homlokomtól válik világossá választott utam
tudom lépteimtől függ
a Föld milyen gyorsan forog
felforgatott gondolataimtól
biztonsága és szépsége
Hátrálva mindentől mi tőlem
távol volt
mintha közeledne felém
mintha közeledne felém
Ó a fa sűrű lombozatával
telve
mily áttetsző a legendás nevekkel
ó a gyermek ki csizmájával gyökerénél
legérzékenyebb részénél
rugdossa mily oktalan
mily áttetsző a legendás nevekkel
ó a gyermek ki csizmájával gyökerénél
legérzékenyebb részénél
rugdossa mily oktalan
ezért álmaimat nem szakíthatjátok meg
egy kattintással holmi tévédrámaként
vagy ollóval át nem vágható fonálként
vaktában rohantok előre
öleitekben gúzsba kötött álmaitokkal
és hiába figyelmeztetlek benneteket
Magatokra Magunkra az Eljövendőkre
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése