Predrag Bjelošević ( Bjelosevity Predrag) Banja Luka 29. 05. 1953. - )
Пјесма, какве не треба писати
Да би писао поезију
престани писати пјесме
о поезији
Да би писао поезију
покушај схватити дубљи смисао
слова и ријечи
којима исписујеш пјесме
и онда кад ти се у први мах
учине бесмисленим
Да би писао поезију
буди уздржан према ријечима
које се нуде саме
са врха твог још лакокрилог језика
Да би писао поезију
чешће кријепи и умивај душу своју
стиховима других пјесника
Да би писао поезију
научи вољети људе
без обзира што си и сам човјек
и на смрт уплашен људима
Да би писао поезију
сазнај могуће о мраку
како би знао
уживати у даровима свјетлости
Да би писао поезију
не пиши пјесме на већ задану тему
попут пјесме коју управо исписујеш
јер и она је само пјесма о поезији
али не и поезија сама
Поезија ником не додворава
не склона је мноштву и ништа
од њега не очекује
поезија не поучава
о смислу и љепоти
Поезија је сами смисао и љепота
Пјесниче
Зато је не претварај у патетично ругло поуке
не заклањај се иза
провидног плашта умовања
Она више - Ту - не обитава
Жељно те ишчекује
у ирационалном
звјездарнику језика
Költemény, amilyent nem kell írni
Hogy költészetet
teremts
ne írj verseket
a költészetről
Hogy költészetet
teremts
próbáld megérteni a hangok szavak
mély értelmét
melyekkel verset írsz
még akkor is ha értelmetlennek tűnnek
az első pillanatban
Hogy költészetet
teremts
légy alázatos a szavakhoz
melyek könnyűröptű
nyelved hegyéről kínálják önmagukat
Hogy költészetet
teremts
gyakrabban frissítsd lelked
más költők verseivel
Hogy költészetet
teremts
tanuld meg szeretni az embereket
még akkor is ha magad is ember vagy
akit riasztanak az emberek
Hogy költészetet
teremts
tudj meg minél többet a sötétségről
hogy tudd élvezni
a fény nyújtotta ajándékokat
Hogy költészetet
teremts
ne írj verseket a már adott témákról
a már éppen most készülő vershez
hasonlókat
mert az is csak vers a
költészetről
de nem maga a költészet
A költészet nem
hízeleg
nem kacérkodik a tömeggel semmit
sem vár el tőle
a költészet nem értelemre
és szépre tanít
A költészet maga
az értelem és szépség
Te költő
Ezért ne merülj a dagályos leckék áradatába
ne fészkelj
az átlátszó érvek
palástjába
Ő már – Itt – nem létezik
Türelmetlenül vár
az irracionális
nyelv csillagrendszerében
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése