Srđan Opačić Osijek 23. novembar 1967. –
Одлазак Саве Шумановића
Био је четвртак
тридесет први август 1939.
Имао је последњу изложбу у Београду
али то тада није могао знати
Сликар „како знам и умем – стила”
Био је расположен за разговор
и спреман да тумачи своје дело
Онај исти који је у граду светлости
сетно сликао сремску равницу
И исти онај који је у Шиду
ослушкивао ехо Париза
опраштао се од београдске публике
али то тада није могао знати
Сутрадан освануо је црни петак
прво у Пољској
а потом у читавом свету
У ратном мраку пострадао је
сликар светлости
Био је понедељак*
тридесет први август 1942.
али он то никада није сазнао.
*Сава Шумановић (1896-1942) убијен је у недељу 30.
августа 1942. године на гробљу у Сремској Митровици.
|
Sava Šumanović távozása
Csütörtök
volt
1939.
augusztus harmincegyedike.
Belgrádban
az utolsó kiállítása volt
de ezt
akkor még nem tudhatta
A
festő „ahogy tudok és birok – érkezett”
Vidám
volt közvetlen
alkotásairól
szívesen beszélt
Ugyan
az aki a fény városában
szomorúan
a szerémségi síkságot festette
És
ugyan az aki Sídben
a párizsi
visszhangra figyelt
a
belgrádi közönségtől búcsúzott
de ezt
akkor még nem tudhatta
Fekete
péntekre virradt a másnap
először
Lengyelországban
majd
az egész világon
A
háború homályában veszítette életét
a fény
festője
Hétfő
volt*
1942.
augusztus harmincegyedike
de ezt
ő sosem tudta meg.
*Sava Šumanović
(Sumánovity Szávó – 1896-1942 – a híres szerb festőt 1942. augusztus 30.-án a
szávaszentdemeteri temetőben végezték ki.
Fordította: Fehér Illés
|
Sava Šumanovic: Manastir Privina Glava, 1942.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése