Srđan Opačić Клошар – A csavargó

 

Srđan Opačić Osijek 23. novembar 1967. –

Kлошар   Пронађи клошара у неком буџаку или у центру града Пружи му уточиште, уљуди га. Можда има два факултета, Можда само није имао среће, Можда је веровао људима... Опери га, опеглај, обриј, подшишај, маникирај... Дај му шансу да покаже да је бољи од неких из твог окружења, који изгледају уљудно, али су клошари изнутра. У ствари, не тражи себи невоље, можда је јуродив!

A csavargó   Nyújts menedéket egy holmi eldugott helyen vagy a város központjában talált csavargónak, tedd emberré. Talán csak szerencséje nem volt, Talán hitt az embereknek… Mosd, borotváld, nyírd meg, körmeit vágd le, ruháit vasald ki… Adj neki lehetőséget, hogy megmutathassa, néhány udvarias, de belül csavargó környezetedben élőnél jobb. Tulajdonképpen ne keresd a bajt, az is lehet, vallásbolond!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Срђан Опачић: Истина о смрти је лаж београд, Свет књиге 2019. стр.34.

Srđan Opačić Вечити странац – Örökös idegen

 

Srđan Opačić Osijek 23. novembar 1967. –

Вечити странац   Сам у туђини сам међу својима сам сам рођен и сам ћу мрети једино сам може да поима како је самоме живети.

Örökös idegen   Egyedül az idegenben egyedül a rokonsággal egyedül születtem egyedül is halok meg egyedül vagyok felfogható milyen önmagammal élni.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Срђан Опачић: Глинени људи, Задужбина Петар Коциц Бања Лука – Бгд, 2021.

Srđan Opačić: Дангубљење – Naplopás

 

Srđan Opačić Osijek 23. novembar 1967. –

Дангубљење   Чамим на станици, не знам чега, и чекам, не знам шта. Наилази нешто, и опет не знам, да ли је то нешто, нешто посебно, или је тек било шта? Коначно схватам: то нешто, што је пролазило поред мене, био је мој живот; и он би заиста био, нешто посебно, да га нисам прочамио, на станици, не знам чега, чекајући, не знам шта!

Naplopás   Állomáson senyvedek, nem tudom miért, és várok, nem tudom mit. Megérkezik valami és ismét nem tudom, az a valami valami különleges vagy csak egyszerűen bármi? Végül megértem: az a valami, ami mellettem haladt el, életem volt; és az tényleg különleges lett volna, ha nem herdálom el, az állomáson a nem tudom miért várva a nem tudom mit!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.facebook.com/photo?fbid=10159081019538774&set=gm.4574244472602481

Srđan Opačić Неписмени полиглота – Írástudatlan poliglott

Srđan Opačić Osijek 23. novembar 1967. –

Неписмени полиглота Причао ми једном комшија како је његов неписмени деда био велики полиглота Ја сам се томе прво чудио а на послетку сам схватио да је и то могуће Знао је деда три немушта језика коњски, змијски и голубији На његов позив сјатили би се сви голубови из села у околини Крагујевца и долетели му у двориште Кад би позвао змије на чистом и добро акцентованом змијском језику прво би дошла једна велика са крстом на глави То је била чуваркућа Она би га обавештавала да ће доћи и све остале и да се не боји Затим би се са свих страна почеле појављивати змије Обмотавале би му се око ногу и гамизале по телу али ништа му се не би десило Кад је једном упрегао коње у запрежна кола и кренуо са пријатељем у Крагујевац негде на пола пута чуо је како се коњ са леве стране руде жали оном са десне на болове у предњој десној нози и рекао то свом пријатељу Зауставио је кола и стварно у предњем десном копиту тог коња пронашао оштар камен од кога му је нога већ крварила Ишчупали су камен и наставили пут али је деда чуо како га коњ са леве стране руде хвали оном са десне Ја сам као дете чуо како Циганин хвали свога коња али да коњ хвали свога газду то заиста нисам Било како било мој комшија не зна ни један немушти језик А ја бих тако волео да зна бар коњски Па да на коњски преведе моје песме То би ми било драже него што их преводе на енглески Мада знам да коњи не би могли да их читају Али знам и то да нас коњи никад нису бомбардовали. Песма је написана 2. јуна 1999. у Београду , 71. дана НАТО – агресије на СРЈ

Írástudatlan poliglott Szomszédom mesélte írástudatlan nagyapja valódi poliglott volt Először csodálkoztam majd megértettem igen lehetséges Három érthetetlen nyelvet ismert a ló a kígyó és a galamb nyelvét Hívására a Kragujevác környéki falvakból a galambok udvarába szálltak Mikor kígyókat hívott tiszta jól érthető kígyó-nyelven először kereszttel a fején egy óriás-kígyó jelent meg A házőrző Apót ő értesítette a többiek is jönnek de ne féljen Jöttek is a kígyók minden irányból Lábára tekeredtek testén kúsztak de bántani nem bántották Egyszer fogatos kocsi elé fogta a lovakat és barátjával Kragujevácra indultak fél-úton meghallotta a rúd bal oldalán lévő ló a jobb oldalon lévőnek panaszkodott fáj a jobb első lába és ezt barátjának elmondta Megállította a kocsit és tényleg a ló első jobb lába patájában éles követ talált még vérzett is Kivették a követ tovább mentek hallotta az apó ahogy a rúd bal oldalán lévő ló a jobb oldalon lévőnek dícséri Még gyerekkoromban hallottam ahogy egy cigány lovát dicsérte de hogy egy ló gazdáját dicsérje azt bizony nem Volt ahogy volt szomszédom egyetlen érthetetlen nyelvet sem ismer Én viszont úgy szerettem volna hogy legalább a lovak nyelvét tudná Hogy versemet a lovak nyelvére fordítsa Ez nekem nagyobb öröm lenne mintha angolra fordítaná Tudom a lovak elolvasni nem tudnák De azt is tudom a lovak sosem bombáztak. Belgrád 1999. június 2. –  a JSzK-t ért NATO-bombázások 71. napján írt vers Fordította: Fehér Illés

Izvor: Срђан Опачић: Глинени људи, Задужбина Петар Кочић, Бањалука-Београд 2001.

Srđan Opačić Одлазак Саве Шумановића – Sava Šumanović távozása

Srđan Opačić Osijek 23. novembar 1967. –

Sava Šumanović: Periferija Šida pod snegom 1942.

Одлазак Саве Шумановића Био је четвртак тридесет први август 1939. Имао је последњу изложбу у Београду али то тада није могао знати Сликар „како знам и умем – стила” Био је расположен за разговор и спреман да тумачи своје дело Онај исти који је у граду светлости сетно сликао сремску равницу И исти онај који је у Шиду ослушкивао ехо Париза опраштао се од београдске публике али то тада није могао знати Сутрадан освануо је црни петак прво у Пољској а потом у читавом свету У ратном мраку пострадао је сликар светлости Био је понедељак* тридесет први август 1942. али он то никада није сазнао. *Сава Шумановић (1896-1942) убијен је у недељу 30. августа 1942. године на гробљу у Сремској Митровици.

Sava Šumanović távozása Csütörtök volt 1939. augusztus harmincegyedike. Belgrádban az utolsó kiállítása volt de ezt akkor még nem tudhatta A festő „ahogy tudok és birok – érkezett” Vidám volt közvetlen alkotásairól szívesen beszélt Ugyan az aki a fény városában szomorúan a szerémségi síkságot festette És ugyan az aki Sídben a párizsi visszhangra figyelt a belgrádi közönségtől búcsúzott de ezt akkor még nem tudhatta Fekete péntekre virradt a másnap először Lengyelországban majd az egész világon A háború homályában veszítette életét a fény festője Hétfő volt* 1942. augusztus harmincegyedike de ezt ő sosem tudta meg. *Sava Šumanović (Sumánovity Szávó – 1896-1942 – a híres szerb festőt 1942. augusztus 30.-án a szávaszentdemeteri temetőben végezték ki. Fordította: Fehér Illés

Izvor: : https://serbica.u-bordeaux-montaigne.fr/index.php/157-revue/tous-les-mois/814-le-poeme-du-mois-octobre-2014-le-d2part-de-sava-sumanovic-srdjan-opacic

Sava Šumanovic: Manastir Privina Glava, 1942.