Bogdan Bogdanović Subotica 25. avgust 1984. –
Тундра
неко нам
је украо сва четири годишња доба
и
оставио студен
да угаси
последњу искрицу наде
овде, у
овој јебеној тундри…
ово
место не посећује више ни смрт,
повремено
шаље своје курире,
опомиње
на платни списак
у овој
јебеној тундри
дани се
ваљају унатрашке
тромим
корацима измалтретиране џукеле
и сунце
се немоћно кези
као
талац на јутарњој смотри
у овој
јебеној тундри…
ми смо само
влати траве
коју
газе залутали ирваси
|
Tundra
valaki mind a négy évszakunkat ellopta
és zimankót hagyott ránk
hogy eloltsa a remény utolsó sugarát
itt, ebben az átkozott tundrában…
ezt a helyet már a halál sem látogatja,
időnként küldötteket küld,
adósságra emlékeztetnek
ebben az átkozott tundrában
lomha kiebrudalt kutya-léptekkel
visszafelé forognak a napok
mint reggeli szemlén a túsz
a nap tehetetlenül vicsorít
ebben az átkozott tundrában…
mi csak kóbor irvaszok
általa taposott fűszálak vagyunk
Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése