Bogdan Bogdanović Последња здравица – Utoljára emelem poharam

 

Bogdan Bogdanović Subotica 25. avgust 1984. –

Последња здравица
 
за наредбе охолих
уклесане у камене плоче наше свести
 
за авети
што вребају из маглене бусије прошлости
 
за брод идеала
што плови по црној пучини бесмисла
 
за духа из боце
по чијем се диктату све окренуло наглавачке
 
за страх
што одапиње смртоносну стрелу према вери
 
за љубав
коју проповедају пастири вучјих чељусти
 
за несрећнике
који се даве у бунгалову искасапљених надања
 
за урбану младеж
која се богобојажљиво клања весницима смрти
 
за Орвелове визије
обистињене у најгорем кошмару свакодневице
 
за идоле
и јагњад поклану у њихово име
 
за хероје
који распродају све што је остало од отачаства
 
за родољупце
чије богатство премашује красоту њихових салона
 
за родомрсце
и баљезгарије изговорене у име лажног алтруизма
 
за крвави нож зависти
што заувек пресеца снагу пријатељских веза
 
за безумнике
што живе на дасци накалемљене освете
 
за пољубац
којим почињу све унапред изгубљене битке
 
Izvor: Богдан Богдановић: Тундра УК Уметнички хоризонт Крагујевац 2020. стр 51-52.
 
 
Utoljára emelem poharam
 
a tudtunk kőlapjaiba vésett
büszkék parancsára
 
a múlt ködös leshelyéről kémkedő
kísértetre
 
az értelmetlenség fekete tengerén úszó
eszményhajóra
 
a mindent felforgató palacból kiszabadult
szellemre
 
a hitre mérgezett nyilat küldő
félelemre
 
a farkaspásztorok által hirdetett
szerelmre
 
a szétmarcangolt remény kunyhóiban fetrengő
szerencsétlenekre
 
a halált hierdetők előtt istenfélőként hódoló
városi fiatalokra
 
a mindennapok lidércnyomásában megvalósult
Orwell-káprázatra
 
a nevükben lemészárolt bárányokra és
példaképekre
 
az örökségből megmaradt mindent kiárusító
hősökre
 
a báltermek szépségét megszégyenítő vagyonos
hazafiakra
 
a hazug önfeláldozás nevében kimondott badarságokra és
hazagyűlölőkre
 
a baráti kötelékeket örökre szétvágó
irigység véres tőrére
 
a bosszúvággyal fertőzött
esztelenekre
 
a már eleve veszett csatát jelentő
csókra
 
Fordította: Fehér Illés

Bogdan Bogdanović Пoстмодерна басна – Posztmodern mese

Bogdan Bogdanović Subotica 25. avgust 1984. –

Пoстмодерна басна                 Подмукла се представа одвија у позоришту лутака, обезглављена руља кличе и аплаудира док угојени крмци повлаче конце иза кулиса. Подмукла се представа одвија у позоришту лутака. Калигулин магарац црвени од стида док скоројевић купује углед на распродаји; светина развлачи усне у одвратан кез а с излога статусни симболи привлаче малоумне. Подмукла се представа одвија у позоришту лутака…

Posztmodern mese A bábszínházban galád a játék, a fejvesztett tömeg tapsol kiabál a kulisszák mögött meg a szálakat elhízott disznók mozgatják. A bábszínházban galád a játék. Kaligula szamara pirul érzi ez megaláztatás míg az újgazdag kiárusításon vesz tekintélyt; a tömeg egyre csak vigyorog a kirakatokban meg az együgyűeket státusszimbólumok igézik. A bábszínházban galád a játék… Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Bogdan Bogdanović Тундра – Tundra

Bogdan Bogdanović Subotica 25. avgust 1984. –

Тундра неко нам је украо сва четири годишња доба и оставио студен да угаси последњу искрицу наде овде, у овој јебеној тундри… ово место не посећује више ни смрт, повремено шаље своје курире, опомиње на платни списак у овој јебеној тундри дани се ваљају унатрашке тромим корацима измалтретиране џукеле  и сунце се немоћно кези као талац на јутарњој смотри у овој јебеној тундри… ми смо само влати траве коју газе залутали ирваси

Tundra valaki mind a négy évszakunkat ellopta és zimankót hagyott ránk hogy eloltsa a remény utolsó sugarát itt, ebben az átkozott tundrában… ezt a helyet már a halál sem látogatja, időnként küldötteket küld, adósságra emlékeztetnek ebben az átkozott tundrában lomha kiebrudalt kutya-léptekkel visszafelé forognak a napok mint reggeli szemlén a túsz a nap tehetetlenül vicsorít ebben az átkozott tundrában… mi csak kóbor irvaszok általa taposott fűszálak vagyunk Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Bogdan Bogdanović Сечиво – Penge

Bogdan Bogdanović Subotica 25. avgust 1984. –

Сечиво речи су сузе слане ко море чији таласи гутају хриди речи су сечиво што се зарива у груди пробадајући срчану аорту речи су оловни меци којима љубавници свршавају епопеју речи су чељуст дивље звери која прождире утробу речи су једина утеха сужња што трпи јарам вековног ропства речи су последњи крик палог војника пред стрељачким стројем речи су јуначка песма скована пред јуриш у сигурну смрт речи су камен темељац на ком почива храм издаје речи су магла коју продају дневне новине речи су вика чаршије која пљује вредне и успешне речи су ситна злоба којом се хране пизде и кукавице речи су урин   којим властела запишава гласаче речи су погодно средство којим песници лече фрустрације

Penge tenger-sós könnycsepp a szó hulláma sziklán vesző mellkasba hatoló penge a szó ütőeret átvágó ólomgolyó a szó szerelmesek sorsukat bevégző vadállat-állkapocs a szó zsigereket faló a börtön egyetlen vigasza a szó évszázados rabság terhét viselő elesett katona utolsó kiáltása a szó kivégzőosztag előtt hallatszó hősköltemény a szó a biztos halálba vezető roham előtt elhangzó alapkő a szó árulás-szentélyt alapozó köd a szó napilapi áru szabadon vásárolható nyárspolgár-kiáltás a szó minden értéket sikert ócsároló káröröm a szó vele táplálkozik a gyáva és a seggnyaló vizelet a szó szavazókat a hatalom által gyalázó megfelelő eszköz a szó költők által levertséget gyógyító Köszönöm Sebestyén Péternek a fordítás során nyújtott értékes kiegészítést. Zahvaljujem se Peteru Šebešćenu za dobiven koristan savet tokom prevođenja. Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Bogdan Bogdanović Снови исписани на зиду плача – Siratófalra írt álmok

Bogdan Bogdanović Subotica 25. avgust 1984. –

Снови исписани на зиду плача наши су снови угасле звезде на прелепом небеском своду наши су снови бисерне шкољке на дну Мртвога мора наши су снови симфонија у изведби раштиманог оркестра наши су снови облак из ког цури лепљива смола наши снови живе у причи исписаној на Зиду плача наши се снови топе ко восак у загрљају каљеве пећи наше је снове спалио Нерон пре неколќо хиљада лета наши снови таворе под хумком незнаног јунака наши снови воде љубав са низом протраћених година наши су снови заглављени у возу што пичи за Владивосток наше је снове погодила праћка у величанственом птичјем лету наши су снови отворена рана на телу пребијеног кера наше је снове сеоска руља     набила на глогов колац наши су снови писоар у дому за градске беднике

Siratófalra írt álmok álmunk pazar égbolti kihunyt csillag álmunk Holt tengermélyi gyöngykagyló álmunk szétesett zenekar előadásában elhangzott szimfónia álmunk ragadós gyantát csepegtető felhő álmunk Siratófalra írt mesében él álmunk cserépkályha ölelésében olvadó viasz álmunkat Néró több-ezer évvel ezelőtt elégette álmunk ismeretlen hős sírja alatt  tengődik álmunk elherdált évek sokaságával szeretkezik álmunk a Vlagyivosztok felé rohanó vonatba rekedt álmunkat fenséges madár-röpte közben gumipuska találat érte álmunk nyílt seb az elvert kutya-testen álmunkat hitvány horda húzta galagonya karóba álmunk szegényházi árnyékszék Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor