Bogdan Bogdanović Subotica 25. avgust 1984. –
Снови исписани на зиду
плача
наши су снови угасле звезде
на прелепом небеском своду
наши су снови бисерне шкољке
на дну Мртвога мора
наши су снови симфонија
у изведби раштиманог оркестра
наши су снови облак
из ког цури лепљива смола
наши снови живе у причи
исписаној на Зиду плача
наши се снови топе ко восак
у загрљају каљеве пећи
наше је снове спалио Нерон
пре неколќо хиљада лета
наши снови таворе
под хумком незнаног јунака
наши снови воде љубав
са низом протраћених година
наши су снови заглављени у возу
што пичи за Владивосток
наше је снове погодила праћка
у величанственом птичјем лету
наши су снови отворена рана
на телу пребијеног кера
наше је снове сеоска руља
набила на глогов колац
наши су снови писоар
у дому за градске беднике
|
Siratófalra
írt álmok
álmunk pazar égbolti
kihunyt csillag
álmunk Holt tengermélyi
gyöngykagyló
álmunk szétesett zenekar
előadásában elhangzott szimfónia
álmunk ragadós gyantát
csepegtető felhő
álmunk Siratófalra
írt mesében él
álmunk cserépkályha ölelésében
olvadó viasz
álmunkat Néró több-ezer
évvel ezelőtt elégette
álmunk ismeretlen hős
sírja alatt
tengődik
álmunk elherdált évek
sokaságával szeretkezik
álmunk a Vlagyivosztok
felé rohanó vonatba rekedt
álmunkat fenséges madár-röpte
közben gumipuska találat érte
álmunk nyílt seb
az elvert kutya-testen
álmunkat hitvány horda
húzta galagonya karóba
álmunk szegényházi
árnyékszék
Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése