Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –
|
Доминиканско
предграђе
Хаљине
које
сам купила
због
тебе
сањају
сваке ноћи
исти
сан
у
дну ормара
Када
га отворим
твоја
мајица
сасушени
зној
испод
мишица
рађа
сузе
нечујно
Када
ноћу устајеш
да
пушиш
видиш
мачку
што
спава
на
твом кревету
Пожелиш
да ми пустиш поруку
да
ми кажеш како хоћеш
да
шетамо улицама предграђа
насељеним
претежно
доминиканским
становништвом
сликаш
ме у светло-плавом тексас шорцу
испред
стара зелена улазна врата
једне
куће која нам се свиђа
погађамо
кад је која зграда саграђена
кажеш
да се полако враћамо
до
свог стана
да
се не изгубимо
а
ја кажем да никад нећемо бити
изгубљени
кажеш
да сам у праву
и
твоје очи постају
наше
склониште
Ипак
уместо
поруке
изјуриш
мачку на терасу
и
вратиш се да спаваш
док
се моје тело
извија
као
затровани пас
|
Dominikai külváros
A miattad vásárolt
ruhákat
minden éjjel
azonos álom
ringatja
a szekrény mélyén
Mikor kinyitom
trikód
az izmok alatt
megszáradt izzadtság
könnyet
némán fakaszt
Éjjel
ha rágyújtasz
láthatod
ágyadon
macska
alszik
Üzenetet akarsz küldeni
hogy a túlnyomórészt
dominikaiak lakta
külvárosi utcákon
velem szeretnél sétálni
egy nekünk tetsző ház
zöld kapuja előtt a
világoskék
texasi rövidnadrágban fényképezel
találgatjuk melyik
házat mikor építették
emlékeztetsz ideje
lakásodba
visszatérni
nehogy eltévedjünk
én meg visszavágom
sosem leszünk
elveszettek
mondod igazam van
és szemed
menedékünké válik
Mégis
üzenet helyett
a macskát zavarod a
teraszra
és míg testem
veszett kutyaként
vonaglik
nyugodtan alszol
Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése