Danijela Trajković Mrvice - Kenyérmorzsák

 

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Mrvice   Lepa kao imperija po snegu Ptica sakuplja mrvice Ceo hleb nema za nju.

Kenyérmorzsák   A havon egész birodalom A madár kenyérmorzsákat gyűjt Számára egész kenyér nem jut.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Danijela Trajković Слике – Képek

 

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Слике   Лепљива тама Седи као Циганка Пуши на кладенцу Затрпаном земљом Шумом Сушом Деценијама гладним кравама Мртвим драгим људима Црно-белим екранизованим Шекспиром Стубовима замака Иза којих се сакривају љубавници Доушници Убице без сенки Пауци са сенком Лепом као мајчин хеклерај Чуло слуха Негде затрпано Испод Дикенсонових Дугометражних цртаних филмова Јасно чује братов глас Слуша како се за столом Мушемом прекривеним На коме карте  Дружина сјајна Лумпује сатима У соби где време спава пијано Док ватра у шпорету Поскакује веселије Од играчица у кабареу Води опуштени разговор Између оца Сина И ћерке Kоје служе колачима Руке жене Нежније од светлости Сваке вечности.

Képek   A sűrű homály Cigány-asszonyként ül És füstöl a földdel Erdővel Szárazsággal Évtizedek óta kiéheztetett tehenekkel Kedves halott emberekkel Fekete-fehér vászonra vitt Shakespearral Rejtőzködő szerelmesekkel Besúgókkal Árnyak gyilkosaival Anyám horgolásaira emlékeztető Pók-árnyékokkal tele Kastély-oszlopokkal Betemetett itatón A hallás Valahol az egész estét betöltő Dickens rajzfilmek alatt Tűnt el Testvére hangját tisztán hallja Hallgatja ahogy a vászonnal takart Asztal mellett A vidám társaság Órákon keresztül Lumpol A szobában ahol a részeg idő alszik Míg a tűzhelyben A kabaré-táncosnőknél Vidámabban pattog a tűz Kötetlenül beszélget Az apával Fiával És lányával Akiket minden örökkévalóságnál Világosságnál gyengédebb Női kezek Kaláccsal kínálnak.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Danijela Trajković Uspavanka – Altató

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Uspavanka Pomiriši svoj jastuk pre nego što krenete u nove avanture tvoj ortak čuva tajne vaše koje pretvara u obične mirise kako ih niko a naročito ona ne bi razaznao žmuri da mrak ne bi pošao sa vama i zaklonio me ni za šta ne brini jutro dolazi na brzom konju ali tebe nosi nevidljivi i ti si nevidljiv na njemu a vreme nevidljive ne dira.

Altató Szagold meg párnádat mielőtt új kalandra vágyva útra kelsz társad őrzi a titkokat egyszerű illatokká változtatja nehogy bárki is pláne ne ő a nő felismerje hunyd be a szemed nehogy a sötét veletek menjen és engem eltakarjon ne aggódj sebes paripán érkezik a reggel de téged a láthatatlan visz és rajta te is láthatatlan vagy a láthatatlanokat pedig az idő nem gyötri. Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Danijela Trajković Љубав – Szerelem

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Љубав Бог је у мраку Мирис босиљка у соби Света вода у нашем кревету Шапућем Хвала Ти, Господе!

Szerelem A sötétben Isten A szobában bazsalikomillat Ágyunkban szentelt víz Suttogom Köszönöm, Uram! Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Danijela Trajković Слушалац – Hallgató

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Слушалац Нико више не жели да слуша о мојој љубави ни најбоља другарица ни Бог ни ти ипак постоји неко ко је вољан да слуша ето га ту је мало даље од мене турпија рогове и удара репом од задовољства у мраку знам да ме и даље слуша по ударцима и ужасном грохоту нека га не јурим га тамо одакле је дошао бар ме слуша

Hallgató Szerelmemről immár senki sem akar hallani legjobb barátnőm se Isten se te sem mégis van aki meghallgat íme itt van tőlem nem messze szarvát hegyezi és farkával elégedetten csapkod ahogy csapkod és kíméletlenül röhög tudom a sötétben továbbra is rám figyel legyen így oda ahonnan jött nem zavarom legalább figyel rám Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Danijela Trajković Доминиканско предграђе – Dominikai külváros

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Доминиканско предграђе Хаљине које сам купила због тебе сањају сваке ноћи исти сан у дну ормара Када га отворим твоја мајица сасушени зној испод мишица рађа сузе нечујно Када ноћу устајеш да пушиш видиш мачку што спава на твом кревету Пожелиш да ми пустиш поруку да ми кажеш како хоћеш да шетамо улицама предграђа насељеним претежно доминиканским становништвом сликаш ме у светло-плавом тексас шорцу испред стара зелена улазна врата једне куће која нам се свиђа погађамо кад је која зграда саграђена кажеш да се полако враћамо до свог стана да се не изгубимо а ја кажем да никад нећемо бити изгубљени кажеш да сам у праву и твоје очи постају наше склониште Ипак уместо поруке изјуриш мачку на терасу и вратиш се да спаваш док се моје тело извија као затровани пас

Dominikai külváros A miattad vásárolt ruhákat minden éjjel azonos álom ringatja a szekrény mélyén Mikor kinyitom trikód az izmok alatt megszáradt izzadtság könnyet némán fakaszt Éjjel ha rágyújtasz láthatod ágyadon macska alszik Üzenetet akarsz küldeni hogy a túlnyomórészt dominikaiak lakta külvárosi utcákon velem szeretnél sétálni egy nekünk tetsző ház zöld kapuja előtt a világoskék texasi rövidnadrágban fényképezel találgatjuk melyik házat mikor építették emlékeztetsz ideje lakásodba visszatérni nehogy eltévedjünk én meg visszavágom sosem leszünk elveszettek mondod igazam van és szemed menedékünké válik Mégis üzenet helyett a macskát zavarod a teraszra és míg testem veszett kutyaként vonaglik nyugodtan alszol Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Danijela Trajković Твој дом – Otthonod

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Твој дом Дођи У свој дом Нико не зна Где су му врата Kакви су му зидови Прозори Kров Има ли терасе И од ког је материјала саграђен Дођи Kад год ти се кући долази Kад се умориш од                           Лутања                                   Људи                                        Буке Kад се зажелиш Осмеха ватре по телу Окропљеног огледала на уснама Немог разговора прстију Плавог неба у ноћи Луне у крилу Дођи Kад се сетиш Да је твој дом Без тебе пуст Дођи Па опет иди Kад се зажелиш                    Лутања                             Људи                                   Буке Твој дом је твој дом Не чезне за                  Лутањем                            Људима                                     Буком Већ за димом На оџаку Што доносиш

Otthonod Gyere Otthonodba Senki sem tudja Hol az ajtó Milyenek a falak Az ablakok A tető Van-e terasz És milyen anyagból épült Gyere Bármikor ha haza akarsz jönni Ha elfáradsz megunod                        A bolyongást                               Az embereket                                                  A zajt Ha megkívánod A mosolyt a test tüzét Az ajakakon a megszentelt tükröt Az ujjak néma beszédét Az éji kék eget A holdat az ölben Gyere Ha eszedbe jut Otthonod Üres nélküled   Gyere És ismét menj Ha megkívánod                                     A bolyongást                               Az embereket                                                  A zajt Otthonod tényleg otthonod Nem kívánja                        A bolyongást                               Az embereket                                                  A zajt Hanem kéményében a füstöt Amit magaddal hozol Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

                     

Danijela Trajković Смрт у три чина – Halál három felvonásban

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Смрт у три чина I чин Моја љубав из детињства гине у рату. II чин Мој двогодишњи син највероватније има аутизам. III чин Ти  престао си да ме волиш.

Halál három felvonásban I. Felvonás Gyerekkori szerelmem a háborúban veszett el. II. Felvonás Kétéves fiam valószínű autista. III. Felvonás Te többé nem szeretsz. Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Danijela Trajković Она и он – A lány és a fiú

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Она и он Још је довољно млада а опет можда је заволела хлад и његову тиху нарав мада плава корита што леже на обалама бледог песка дају наду Још је довољно млад па ипак можда су му кише испрале и последње трагове које су му преци поверили на чување мада исписање хартије што сијају испод површина прозирних вода дају наду Осећам да скрива лето испод изношеног капута Чини ми се да му вири сунце испод откопчане кошуље Могао бих се сав сместити у једном њеном даху Могла бих се заклети да његов извор моје вечности само што не накваси обоје Скоро да сам сигуран да би њен кањон само мој зрак осветлио Готово да чујем јецај његове кости коју крв љуби док исписује моје име Кад би сада устала и затражила да поцепамо карте... Кад би сада устао да окупамо свет да чист донесе новорођени... Кад би сада... она... Кад би сада... он...

A lány és a fiú A lány még egészen fiatal mégis talán megszerette a hűst és csendes természetét reményt sugároz a halvány homokparton fekvő kék meder A fiú még egészen fiatal mégis talán az esők kimosták belőle az ősök által megőrzésre rábízott utolsó nyomokat is de reményt sugároznak az áttetsző víz felszíne alatt csillogó teleírt papirosok Érzem nyarat rejt a nyűtt kabát alatt Kigombolt inge alól mintha a nap leskelődne Én a fiú akár egyetlen leheletébe képes lennék otthonra lelni Én a lány meg is esküdhetnék forrásából eredő örökkévalóságom talán mindkettőnket megérint Én a fiú szinte biztos vagyok abban völgyszorosát megvilágítani csak én tudnám Én a lány szinte hallom vért csókoló csontozatának zokogását míg nevemet rója Én a lány ha most felkelnék és követelném tépjük szét a kártyát… Én a fiú ha most felkelnék hogy a világot megmossam hogy újszülöttet tisztán hozzon… Ha most… a lány… Ha most… a fiú… Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor