Ana Mitić Stošić Vranje 19. april 1986. –
|
Невидљиво
ако ти је душа слепа
онда узалуд пружаш руке
молиш се Богу –
немаш осећаја за бесконачно
за бескрајни рај
или вечити пакао.
ако су ти очи срца затворене
твој вапај биће неми eхо
који нико не разуме –
као дрво запуштено
са гранама неокресаним
са маховином и паучином.
|
Láthatatlan
ha
lelked világtalan
karod Isten
felé
hiába
nyújtod –
nem
érzed a végtelent
a
határtalan édent
vagy a
poklot az időtlent.
ha
szíved zárt
könyörgésed
néma visszhang
senki
sem érti –
maradsz
ágas-bogas
mohával
pókhálóval takart
elhagyatott
gyümölcsfa.
Fordította:
Fehér Illés
|
Izvor:
https://www.poezijasustine.rs/2019/01/ana-mitic-stosic-nevidljivo.html
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése