V. P. Pančevo 3. februar 1953. –
Кисеоник у чврстом стању А мало
даље гробови И
кириџије на колима промичу крај
слепих прозора, дозивајући
се и псујући товарне коње... Као у некој
старој песми... Ти камени
прозори слепи као
боквица или ноћурак – што остају у слици
нестајања што још мало
допире из закутка
свести... Па се угаси као
та свест без да ће се
икад више укресати да
обасја скоро па вечни
предео... Кашаљ ноћника и очајников леш
под земљом као у речнику који ће заувек остати склопљен У чистом
кисеонику...
|
Éleny szilárd állapotban Amott
meg a sírok És
kőablakok előtt szekereken
vonulnak az
igavonó lovakat biztató,
szidalmazó kocsisok … Mint
valami régi dalban… Vakok
ezek a kőablakok akár
az útifű vagy a
sárga ligetszépe – melyek szertefoszló
képekben maradnak talán
a tudat valamelyik sarkából még
feltűnnek… Majd
kihunynak mint a tudat a
nélkül hogy valaha is felvillanna
hogy az
örökös tájat megvilágítsa… A
virrasztó köhögése és
a kétségbeesett teteme a föld alatt úgy
marad mint
a mindörökre összecsukott
szótár A
tiszta élenyben… Fordította:
Fehér Illés
|
Izvor:
Васа Павковић: На одморишту, Народна библиотека „Стеван
Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 60.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése