V. P. Pančevo 3. februar 1953. –
Мислио сам Мислио сам да
је умро Пре више месеци Откад се није
оглашавао У периодици Али ова три неспретна
стиха Доказ су да још
увек покреће руку Па ми је одједном
језовито То моје очекивање
да умре И ишчезне у фуснотама Као и сам што
ћу.... Радујући се унапред што више ником
неће пасти на памет Да ризикује и
ређа речи: Боквица, прозор,
мермер, пламињање Фосфора и гашење
шибице негде, некад На неизвесном
платоу било чијег Неочекивања...
|
Azt hittem Azt hittem Hónapokkal ezelőtt meghalt Amióta az időszakos kiadványban Nem jelentkezett De ez a három esetlen sor Bizonyítja karját még mindig mozgatja És egyszerre vérfagyasztónak tűnt az Ahogy halálhírére várok És eltűnt a lábjegyzetek között Mint ahogy majd én is… Előre örülve annak Soha többé senkinek sem jut eszébe A szószaporítás: Útifű, ablak, márvány, foszfor- Pislákolás és gyufaoltás valahol, valamikor Egy bizonytalan platón bárki Nem várt… Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
В. П.: На одморишту, Народна библиотека „Стеван
Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 61.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése