Jovanka
Stojčinović-Nikolić Ritešić 21. juni
1952. –
Срце Одлазим код интернисте Прегледа ме дуго ултразвучним апаратом Прегледа и ћути Нестрпљиво питам Како је Срце Зашто ћутите докторе Ћутим као и твоје Срце Не могу да га чујем Као да је у затвореној соби Којој смо изгубили кључеве А једино тако је могуће исправити Погрешке у које се упустило послије грипа То твоје срце непослушно Додај ми сестро контраст да видимо Гдје је нестало Можда у њему неко други живи Ево у венама стихова који ће ме одвести Право до срца Дишите дубоко Најдубље што можете Без сањарења и романтике молим вас Пјесникињо Још га нисам пронашао Као у Купријановој Еволуцији Превише је
удаљено од тијела
|
A szív Belgyógyászhoz mentem Ultrahangos műszerével hosszan vizsgál Vizsgál és hallgat Türelmetlenül kérdem Hogy van a Szívem Doktor úr miért hallgat Mint a Szíved hallgatok Nem hallom Ez a te szófogadatlan szíved Mintha zárt szobában lenne Melynek kulcsát elveszítették A járvány után elkövetett hibákat meg Egyedül így lehet kiküszöbölni Nővér kérem a kontrasztot lássuk Hová tűnt Talán valaki más él benne Íme a verssorok vénái egyenesen A szívbe vezetnek Mélyen lélegezzen A legmélyebben Költőnő kérem álmodozás és romantika nélkül Még nem találtam meg Mint Kupreyanov Evolúciójában A testtől túl messze van Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése