Jovanka
Stojčinović-Nikolić Ritešić  21. juni
1952. – 
 
  | 
   Срце   Одлазим код интернисте   Прегледа ме дуго ултразвучним апаратом   Прегледа и ћути   Нестрпљиво питам Како је Срце Зашто ћутите докторе   Ћутим као и твоје Срце Не могу да га чујем   Као да је у затвореној соби Којој смо изгубили кључеве А једино тако је могуће исправити Погрешке у које се упустило послије грипа То твоје срце непослушно   Додај ми сестро контраст да видимо Гдје је нестало   Можда у њему неко други живи   Ево у венама стихова који ће ме одвести Право до срца Дишите дубоко Најдубље што можете   Без сањарења и романтике молим вас Пјесникињо   Још га нисам пронашао Као у Купријановој Еволуцији Превише је
  удаљено од тијела      
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
   | 
  
   A szív   Belgyógyászhoz mentem   Ultrahangos műszerével hosszan vizsgál   Vizsgál és hallgat   Türelmetlenül kérdem Hogy van a Szívem Doktor úr miért hallgat   Mint a Szíved hallgatok Nem hallom   Ez a te szófogadatlan szíved Mintha zárt szobában lenne Melynek kulcsát elveszítették A járvány után elkövetett hibákat meg Egyedül így lehet kiküszöbölni   Nővér kérem a kontrasztot lássuk Hová tűnt   Talán valaki más él benne   Íme a verssorok vénái egyenesen A szívbe vezetnek Mélyen lélegezzen A legmélyebben   Költőnő kérem álmodozás és romantika nélkül   Még nem találtam meg Mint Kupreyanov Evolúciójában A testtől túl messze van   Fordította: Fehér Illés 
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
   | 
 
Izvor: autor
 
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése