Živko Nikolić
Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –
На
крилима снова на крилима снова док траје ноћ твоје име певушим и гледам како одлазиш да береш боровнице ма какве боровнице то је суви дрен то су рибизле то су гњиле оскоруше и гледам како застајеш покрај храстове шуме и купиш жир и у венац нижеш цветове а мирис ливаде од твоје косе допире од свега твог и не мирује помисао да све има свој ток чега се твоја рука дотакне 13. 7 – 29. 9. 2019. Београд
|
Az álmok szárnyán az álmok szárnyán éj idején dúdolom nevedet és nézem hogyan indulsz áfonyát szedni dehogy áfonyát az száraz som az ribizli az korhadt berkenye és nézem a tölgyes előtt hogyan állsz meg és makkot szedsz és virágokból koszorút
fonsz a mező illata meg hajadon rajtad keresztül ér hozzám és nem nyugszik a gondolat minden úgy alakul ahogy kezed érinti Belgrád, 2019. 7. 13. – 9. 29. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка
јесен, 2021. стр. 14.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése