Stefan Višekruna Trebinje 9. decembar 1991. –
Милица Ти си обасјала моју патњу Заточила
меланхолију И
дуго Дуго ме љубила Дошла си у
мој живот Одакле
ниједна друга није дошла И то је
радост без година Прољеће у души И њежне и узбуђене твоје очи Сијале су
ко кристали у ноћи И гледале
ме Гледале Мрак ми се
подмукло привлачи и Нагриза срце трулим зубима Када ти ниси ту Моја патња
је сада узвишенија А љубав ми
те открива тихо Нечујно Као капи росе на трави Ми дрхтимо
и треперимо у узбуђењу И љубимо Љубимо чак и тмину на калдрми
|
Milica Szenvedésemet fénybe te borítottad Mélabúmat száműzted És hosszan Hosszan csókoltál Onnan jöttél életembe Ahonnan eddig senki más Ez a véget nem érő öröm Tavasz a lélekben Szemed a gyengéd is a nyugtalan is Mint kristály az éjben csillogott Nézett Engem nézett A homály mikor nem vagy Alattomosan közeledik Szívemet szuvas fogakkal emészti Szenvedésem most magasztos Téged meg a szerelem mint füvön a harmatcsepp nesztelenül Tár fel Nyugtalanul remegünk borzongunk És csókolunk A járdán még a sötétséget is csókoljuk Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése