Živko Nikolić Ноћни сусрети – Éjszakai találkozások

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

Ноћни сусрети   Само ноћу да се виђамо, само ноћу, чим сумрак крене, једно другом у сусрет да хрлимо. И да се пре свитања растајемо.   Да се ноћу нежно додирујемо, да се нежно љубимо, ноћу, када магија оживљује. И да нам уздахе никада не дотакне дан.   Само ноћу крај уснуле воде да ходамо, само ноћу да тражимо пламене цветове, а после да кажемо како је то био само сан. И да је он крив што смо све тајне открили.   А када једном ипак буде да заспимо и спрам сунца се пробудимо, тада ћемо спокојно да кажемо: “Није то дан који чекамо, хајде да га преспавамо!”   26. 11 - 6. 12. 1998. Београд

Éjszakai találkozások   Egymást csak éjjel lássuk, csak éjszaka, amint leszáll az est, egymás felé rohanjunk. És virradat előtt váljunk el.   Éjjel egymást gyengéden simogassuk, gyengéden csókolózzunk, éjnek idején, amikor feléled az igézet. És sóhajunkat a nap ne érintse.   Az elszunnyadt víz mellett csak éjjel sétáljunk, tűzvirágokat akkor keressünk, utána meg mondjuk, mindez csak álom volt. És ő a ludas, mert minden titkot feltártunk.   Egyszer viszont, ha mégis elalszunk és a nappal szemben ébredünk, akkor nyugodtan mondjuk majd: „Ez nem az a nap, amit vártunk, aludjuk át!”   Belgrád, 1998. 11. 26. 12. 6.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Живко Николић: Kažiprst putuje, Balkanski književni glasnik, Београд, 2018. стр. 50.