Ilija Šaula Нисам са овога света – Nem erről a világról való vagyok

 

Ilija Šaula Karlovac, 4. decembar 1963. – 

Нисам са овога света
 
У теби постоји нешто што не види свако.
Мени је Бог дао два пара очију,
али ја то не истичем
као и ти што не даш да се дира.
 
Видим твоју руку закуцану за парче крста.
И ти то стоички носиш, навикла на трпњу
коју зовеш својом.
Видим велику гору и твој лик изнад ње,
сав у сунцу, а ти се ни не осврћеш
на ту светлост, блажиш успомену
шапатом ком не даш даље од срца.
Видим те у твојим мислима, (не осврћеш се),
сигурна у своју љубав,
знајући на чије ћеш раме руку спустити.
Видим те на извору, грабиш воду а не мутиш га,
вера у теби гори мирно као славска свећа.
Видим те како пружаш своје ћутање,
чујем му уздах
и небо се у том трену осипа звездама.
Волим људе којима се могу поверити.
 
Izvor: autor
 
 
Nem erről a világról való vagyok
 
benned van valami, amit nem mindenki lát.
Nekem Isten két szempárt adott,
de ezzel nem kérkedek,
ahogy te sem, aki nem engedi, hogy hozzá érjenek.
 
Látom kezedet egy keresztre szögezve.
Sztoikusan tűröd, a megpróbáltatásokhoz hozzászokva,
sajátodnak vallod.
Magas hegyet látok, felette alakodat,
napsütötte, de te a fényáradatot
nem érzékeled, suttogással csillapítod
a szívedben szigorúan őrzött emléket.
Látlak gondolataidba mélyedve, (vissza nem tekintesz),
szerelmedben bízva
tudod, kezed kinek a vállára helyezed.
Látlak a forrásnál, vizet mersz, de nem kavarod fel,
hited csendesen, gyertyalángként ég.
Látlak, ahogy magát a csendet, ami a tiéd, nyújtod,
hallom sóhajtását
és az ég abban a pillanatban csillagokra hullik.
Szeretem az embereket, akikben megbízhatok.
 
Fordította: Fehér Illés