Obren Ristić Дарови јутра – A reggel ajándéka

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Дарови јутра
 
На високим стенама са кривим кљуном орла
Видех У сенци својих оронулих крила спотиче се
И разумех његов братски позив Истину спознах
И жељу да обгрлим ореол светлости понад
 
Овога јутра раног море још топло од ноћи
Бистру тајновитост воде у благом прикрадању
Младог сунца дариваће висинама неког мирног
Века или злату зрелог жита у мом завичају
 
Тихо тихо овде се догађа нешто што одавно
Слутим и можда помери пејзаж пре но што успем
Од свих да га сакријем у дубине из којих једном
 
Давно дођох Узнемирено је небо и стење под
Њим Неко друго сунце тражи нове елегије
Брате мој младимо крила за бољи свет
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024.
 
 
A reggel ajándéka
 
A magas sziklákon a ferdecsőrű sas
Láttam Roggyant szárnyai árnyékában bukdácsol
Megértettem testvéri üzenetét Felismerve az igazságot
Szerettem volna megölelni a felette lévő fénykoszorút
 
E kora reggel a tenger még éjmeleg
A víz titokzatosságát a fiatal nap
Közeledtével valami nyugodt korszaknak vagy
Szülőföldem búzamező-aranyának ajándékozza
 
Csak csendesen itt valami történik amit régóta
Sejtettem és talán elmozdítja a tájat még mielőtt
Mindenki elől sikerülne elrejtenem a mélységbe ahonnan
 
Egykor jöttem Nyugtalan az ég alatta
Valami más nap nyög új siratót keres
Testvér tárjuk szárnyunkat egy jobb világért
 
Fordította: Fehér Illés