Vid Vukelić Banja Luka 28.
juni 1971. –
|
Сафикада 'вако је било – одломак Што би Андрић рек'о, да и не знамо колике снаге и какве
све могућности у себи кријемо и да шта све умијемо и не слутимо. Да човјек
буде и прође, а да никад и не сазна шта је све учинити мог'о. Зато, мој
пјесниче, усуди се, крени, макар сто пута пад'о, нећеш знати шта си све мог'о
ако покуш'о ниси, а можда си сто пута пасти треб'о да би ти Бог на крају
награду дао. Ал', ко ће то разумјети, ја тачно знам шта хоћу, ал' оно иде по
оној својој линији колико год се човјек борио. Што би Бећковић рек'о, да
камен у ципели свако свој има и кад је свој из ципеле извадио, чини му се да
га је на срцу напип'о. Е, тако ти је то, свако свој камен и свог црва који га
једе има, ал', мој пјесниче, ако црва не храниш, а око камена цвијеће
посадиш, црв ће цркнути, а камен ће се мање од цвијећа примјећивати. Многима
сам, да ти кажем, црва успав'о и камен бола скрио, ал' ако се мојих ријечи не
држиш и мисли не ошишаш, нико ти фризер за црне мисли неће, осим тебе, бити. |
Safikada1, így történt – részlet Ahogy Andrić2 mondaná, nem is tudjuk, önmagunkban mennyi energiát, milyen lehetőségeket rejtünk. Hogy mi mindenre vagyunk képesek, nem is sejtjük. A nélkül él és tűnik el az ember, hogy megtudná, erejéből mire tellett volna. Ezért, te költő, cselekedj, mozdulj, a számtalan bukás ellenére is. Ha nem próbálkozol, nem tudod meg, adottságod mire jogosít fel. Talán százszor is buknod kell, hogy Isten végre megsegítsen. De mindezt ki érti meg. Én pontosan tudom, mit akarok, de bármennyire is küzd az ember, minden a maga útján megy. Ahogy Bećković3 mondaná, cipőjében kavicsot mindenki hord és azt kivéve azt hiszi, szívéből vette ki. Hát így van ez, mindenkinek meg van a saját köve és féreg rágja, de te költő, ha a férget nem táplálod és a kő köré virágot ültetsz, a féreg elpusztul, a kő meg a virágok között alig észrevehető. Elárulom, sokak férgét elaltattam, fájdalmuk kövét elrejtettem, ám ha intelmem számodra semmit sem ér, gondolataidat nem nyirbálod, sötét gondolataidnak fodrásza, rajtad kívül, senki sem lesz. Fordította: Fehér Illés |
