Stevka Kozić Preradović (Kozity Preradovity Sztévka)
Gornji Krajzovci, 1946 –
Симонида
На зиду вјерујућих
била сам вјековима
најљепша фреска
Имала сам ореол
око главе,
одраз Сунца
и Мјесеца.
Чувала сам
манастир свјетлости
док ми нису
очи ископали:
лијево и десно
огледалце душе.
Мрвили су зид
слијепци код очију
прашине гладни.
Сити ме не виде
у дому изгнаних.
Сузама се крстим
на бодљивој жици.
Ја сам Симонида
са вјечним зјенама
у мајчинској души.
Видик ми сеже
До свода вјерујућих
плав
на потиљку.
Szimonetta
Századokon át
a legszebb freskó voltam
a hívők falán
Glória
övezett,
a Nap és a Hold
visszfénye.
A fény kolostorát
őriztem
míg mindkét szemem
ki nem vésték:
a lélek
jobb és bal tükrét.
A port kívánók
a vaksik
a falat morzsolták.
A száműzöttek otthonában
engem nem vesznek észre a
jóllakottak.
A szögesdróton
könnyel vetem a keresztet.
Szimonetta vagyok
az anyák lelkében
örökös pupilla.
Láthatárom
a hívők boltozatáig terjed
ég
a tarkón.
Fordította: Fehér Illés
Стевка
Козић Прерадовић, ( рођ. 1945. Горњи Карајзовци, БиХ
), пише поезију, прозу и драмске текстове за одрасле и за дјецу. У књижевност
је ушла награђеном књигом 1973. на
југословенском конкурсу. Заступљена је у школској лектири те у антологијама
прозе и поезије домаћих и страних аутора, превођена на 14 језика. Награђивана
је значајним домаћим и међународним наградама.
Stevka Kozić Preradović (Kozity Preradovity Sztevka) 1945.-ben Gornji Karajzovci-ban született. Író,
költő, drámaíró a felnőttek és gyerekek számára. Művei iskolai olvasókban,
hazai és külföldi antológiákban egyaránt szerepelnek. Műveit 14 nyelvre
fordították, jelentős irodalmi kitüntetésekben részesült.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése