Dušan Praća (Pratya Dusán)
Kijev kod Sanskog Mosta, 20. 04. 1950. –
Прилог историји магле са излишном напоменом
Магла је сиједи случај,
присутан од праискона и прије,
загонетна зараза, из историје нам се смије;
из смијеха јој сарказам,
из смијеха јој потопска прича
провирује:
како је пионирске путеве, смјеле путнике гутала,
како је вукодлачки по нашем залеђу лутала.
Она се увијек око великих несрећа мотала,
никада случајно, никада невина,
час шумска нимфа,
очас заносна нимфоманка
чији загрљај гробље је
на слатки лијепак намамљених -
час морска сирена,
љубичасто фатална жена.
Она је у дослуху са свим свјетским тајнама,
одвајкада само сплеткари ,
ровари;
само она нешто зна о Сумерима,
о Атлантиди, Нојевој арци, о марсовцима...
Сада се, наводно, смирила у Лондону,
али то је само један од њених трикова,
опет ће она ускочки,
поново мучки да се стушти
на неопрезна сунчана мјеста,
у својој наивности видна.
Adalék a köd történetéhez felesleges megjegyzéssel
A köd megőszült,
kezdetek előtt is létező,
a történelemből felénk
nevető fertőző talány;
nevetéséből gúny,
nevetéséből özönvíz meséje
fakad:
hogyan nyelt úttörő utakat,
bátor utasokat,
hogyan leste vérszívóként
lankadt mozdulatainkat.
A nagy szerencsétlenségek
közelében tartózkodott,
sosem véletlenül, sosem
ártatlanul,
hol erdei tündér,
hol csábító nimfomániás
akinek ölelése
a megigézettek számára
halálos –
hol hableány
a végzet asszonya lilán.
A világ minden titkának
cinkosa,
ősidők óta acsarkodik,
áskálódik;
csak ő tud valamit a
Sumérekről,
Atlantiszról, Noé
bárkájáról, marslakókról…
Állítólag most Londonban
megnyugodott,
de ez is csak cselfogás,
tettre kész,
könyörtelenül le fog csapni
a kézzelfoghatóan ostoba
meggondolatlan napsütéses partokra.
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése