Dušan Praća (Pratya Dusán)
Kijev kod Sanskog Mosta, 20. 04. 1950. –
Царство ничег
У ствари,
ни о чему се ту не ради,
него је једноставно тако.
Празнина слеђена сама у себи
одјекује,
ријетке таласе властити вир
сахрањује,
вампир–мир све немире смирено смирује.
Понеки птић – таласић хтио би да одлепрша
-- не схватајући у шта је ухваћен -
некуд,
мислећи:
хоће му се,
може му се.
Да има ко да прича
и да има ко да слуша,
ова би жутокљуна лудост до легенде нарасла,
у светачке би се хаљине обукла
и светковала.
И ко зна каква би се још мудра прича,
каква симболика
око овог голуждравог трзаја сплела.
А у ствари,
ни о чему се ту не ради,
него је једноставно тако.
Празнина спокојно сама у себи
царује
и вампир–мир све немире смирено смирује.
A semmi birodalma
Tulajdonképpen
itt semmi sem történik,
egyszerűen így van.
Az önmagába fagyott semmi
sivít,
saját örvényünk ritka
hullámokat
semmisít meg,
vámpír–csend rettenetet
békességgel békít.
Néhány madár – hullám szabadulna
– nem sejtve minek a foglya
–
valahova,
képzeletben:
akarja,
bírja.
Ha lenne aki mesélne
és lenne aki hallgatná,
ez a balga bolondság
legendává válna,
ünnepi ruhát öltene fel
és ünnepelne.
És ki tudja miféle bölcs
história,
miféle krónika
kerekedne ebből az egyetlen
mozzanatból.
Pedig tulajdonképpen
itt semmi sem történik,
egyszerűen így van.
Saját birodalmában
nyugodtan trónol
a semmi
és vámpír–csend rettenetet békességgel békít.
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése