Mihajlo Orlović (Orlovity Mihajlo)
Bosanski Milanovac kod Sanskog Mosta 1950. –
Птице на штрику
(за мој педесети рођендан)
Обазрех се и видех педесет покислих птица
Седеле су на штрику од крхке твари
Зачудих се како га не пресеку
Јер имаш оштре клјунове и поглед пса
Међу собом се тужно гледају
Као да је свака свакој нешто имала рећи
Или као да је свака свакој нешто дуговала
Или као да је свака од сваке хтела побећи
Али није могла због крхке твари
На којој чучаху
Перје им беше прозирно као чежња
И могле су сваког часа одлетети
Но, штрик на којем седеху
Беше омча
Свака на нози имаше прстен
На сваком утиснут тајни знак
Којег требају пренети преко великих вода
И оставити на педесет прагова
На којима гори педесет свећа
Свака је у очима имала небо
У кљуну ватру и да не паде педесет снегова
Педесет киша и да не дуну педесет ветрова
На своду би био велики пламен
Нахранићу вас рекох јер руке моје
Дају жито
Отворићу вам небо јер очи моје
Перу стазе
Даћу вам снове јер је туга моја
Кишна и плодна
Хвала ти господару рекоше
И одлетеше свака својим путем
Нису хтеле бити поражена жеља
Ово вам све испричах јер онај ко пусти
птицу
Неће наудити својој смрти
Madarak a szárítókötélen
(ötvenedik születésnapomra)
Körülnézve ötven ázott
madarat láttam
Foszlott madzagból sodort
szárítókötélen ültek
Csodálkoztam hogy nem
vágják el
Mert éles a csőrük és
kutyatekintetűek
Szomorúan szemlélik egymást
Mintha szólni szeretnének
egymáshoz
Vagy mintha tartoznának
egymásnak
Vagy szökni szeretnének
egymástól
De az a nyűtt sodrony amin
gubbasztottak
mégsem engedte őket
Tolluk mint a vágy átlátszó
És minden pillanatban
elröppenhettek
Aj, de a szárítókötél
Maga a hurok
Mindegyikük lábán titkos
jelekkel
Televésett gyűrűt viselt
Melyet a nagy vizeken
keresztül kell átvinni
És ötven égő gyertyával
ékesített
Ötven küszöbre tenni
Mindegyik szemében ott volt
az ég
Csőrében tűz és hogy ötven
havazás ne jöjjön
Se ötven zápor se ötven
zivatar
Lángolt a horizont
Megetetlek benneteket mert
kezem
Gabonát szór
Megnyitom nektek az eget
mert szemem
Utakat mos
Álmokat ajándékozok mert
fájdalmam
Termést hozó eső
Köszönjük gazdánknak
mondták
És saját útjukra indultak
Nem akartak vesztett
kívánságként élni
Mindezt csak azért meséltem
el mert ki a madarat
elengedi
Halálának nem fog ártani
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése