Desanka Maksimović
Rabrovici kod Valjeva 16. 05. 1898. – Beograd 12. 02. 1993.
За човека који је погубио
пергаменте
Тражим
помиловање
за човека који се вратио с дуга пута а погубио доказе и пергаменте да је онај за кога се каже и који јесте, те му људи не верују на гола слова. За човека који руком показује охлађени димњак свога крова и травом зараслу стазу до прага, а нико му неће да посведочи да је проводио тамо дане. За човека кога жива сахране па није ни на земљи ни у њеној тами и мемли. За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не потуче по стењу шарке и не повади змијске жалце из ногу босе чобанчади, а кога забораве за трен ока, још док гледају мртву аждају и мртву шарку и поскока. За човека на кога се заборавом и они баце које из чељусти немани спасе. За војника који буквице нема а без књиге царске важне не може цару да докаже да је у рату задобио седам рана без пребола, да има на прсима ожиљака више него у грудобрана, да му још телом метак кола. За војника кога кад борба прође баце као сломљену пушку у старо гвожђе. |
Az emberért aki elveszítette iratait
Kegyelmet
kérek
az
embernek
aki
messzi útról jött
de
elveszítette iratait, bizonylatait,
hogy
bizonyíthassa ő az akinek
vallja
magát,
mert az
emberek nem hisznek a puszta beszédnek.
Az
embernek aki kezével rámutat
házára,
a tetőn kihűlt kéményre,
a fűvel
benőtt bejáratra,
és senki
sincs aki tanúsítaná,
napjait
ott töltötte.
Az
embernek, akit élve temettek el
és nincs
a földön
de árnyékában,
mocsarában
sem.
A
harcosnak
akinek
kezét anyák csókolták
és akit
öregek áldottak
mikor a
város kapuja előtt
legyőzte
a háromfejű szörnyet,
mikor
agyonvágta a sziklán a viperát
és a
mezítlábas pásztorlány
lábából
kivette méregfogát,
de abban
a pillanatban elfeledték,
mikor
meglátták a halott sárkányt,
halott
csörgőkígyót és viperát.
Az
embernek akit azok is elfelednek
akiket a
démon szorításából mentett.
A katonának
aki katonakönyv,
e fontos
császári okmány nélkül
nem
tudja bizonyítani a császárnak,
a
háborúban hét sebet kapva
sem járt
pihenő számára,
mellén a
mellvédnél
is több
a hegesedés,
testében
most is golyót hord.
A
katonának akit a csata után
mint
törött puskát
dobnak
félre.
Fordította:
Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése