Nadija Rebronja
Novi Pazar 7. april 1982. –
Лорена, сликарка, на обали реке
сећам се јако добро
своје прошлости
у једној капи
у сред океана
тада сам била
вода
имала сам
облик свега
што у том
трену загрлим
када сам упознала
ватру
почела сам
још чвршће
да верујем
у тренутке
прошлост и
будућност
су престале
да куцају
или је њихов
звук
постао сасвим
нем
|
Loréna, a festőnő, a folyóparton
tisztán emlékszem
múltamra
egy cseppben
az óceán közepén
akkor víz voltam
minden alakom volt
amit abban a
pillanatban öleltem
mikor megismertem a
tüzet
megerősödött hitem
hiszek a pillanatban
a múlt és a jövő
már nem dobogott
vagy hangjuk
egészen elhalkult
Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése