Anđelko Zablaćanski Glušci
kod Bogatića 4. decembar 1959. –
Ноћ с песником
Сећање сврати
с јатом птица селица
пред полазак.
Мисао клоне
уплашена као срна
у ноћи лова.
Ни сна, ни јаве
у видокругу орла
црно јагње.
Зора се стиди
над пољем гракћу вране
у мојој глави.
А пој славуја
заборављен на папиру
свитање брише.
|
Éj a költővel
Az
induló
vándormadár-csapattal
érkeztek
az
emlékek.
Akár
az őz
az éji
vadászat idején retten
a
csüggedt képzet.
Álom
se való se
fekete
bárány a sas
lát-terében.
Szégyenkezik a hajnal
képzetemben a mezők felett varjak
kárognak.
A papíron
felejtett pacsirtahang meg
pirkadatot töröl.
Fordította:
Fehér Illés
|
Szép vers, szép fordítás.
VálaszTörlés